Terapija hormonima može da bude i štetna

Poznato je da hormoni igraju važnu ulogu u životu i da je veliki broj zdravstvenih problema povezan sa njima. Tako se smatra da je insulinska rezistencija najprisutnija u životima žena koje žele da smršaju ili se leče zbog steriliteta, da hormon rasta može da pomogne svima da dostignu željenu visinu ili da poboljšaju svoje telesne performanse, kao i da Hašimotov tiroiditis uvek treba lečiti. Ali da li su to baš tačni stavovi? I koliko su hormoni svemogući?

Kako ističe dr Đuro Macut, redovni profesor interne medicine i endokrinologije na Medicinskom fakultetu u Beogradu, dugogodišnji rukovodilac na Klinici za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Univerzitetskog kliničkog centra Srbije i jedan od vodećih endokrinologa u našoj zemlji, naglašava da se smatra da je endokrinologija tesno povezana sa hormonima koji upravljaju brojnim procesima u organizmu. Tako se menja metabolizam šećera pod dejstvom insulina iz pankreasa, nastaju značajne promene u kvalitetu mekih tkiva i kostiju, što može dovesti do preloma ukoliko se nepravilno koriste sintetski kortikosteroidi ili preterano luči kortizol iz nadbubrežnih žlezda, ili žena ne može da ostane trudna ukoliko su povišene vrednosti testosterona, odnosno ukoliko postoji izražena insulinska rezistencija u okviru sindroma policističnih jajnika. S druge strane, tumorski izmenjena hipofiza, koja je i centralna regulatorna žlezda našeg tela, prema rečima profesora Macuta, može da dovede do navedenih ili nekih drugih naoko skrivenih poremećaja, a koje jedino iskusni endokrinolog može da primeti. Profesor Macut smatra da sagledavanjem kliničke slike i hormonskih analiza endokrinolog može usmeriti dalje ispitivanje i lečenje navedenih i drugih brojnih poremećaja u endokrinologiji.

– Moć medija i društvenih mreža je toliko dominantna da se ljudi i u svetu i kod nas oslanjaju na laička i pojednostavljena tumačenja pojma insulinske rezistencije dovodeći je u istu ravan sa gojaznošću ili dijabetesom. Zapravo se radi o molekularnoj izmeni u ćelijama i tkivima našeg organizma koja loše prenose biološke signale i dovode do posledično visokog insulina, a zatim i nastanak metaboličkog sindroma i tipa 2 dijabetesa. Takođe, pojednostavljeno tumačenje insulinske rezistencije kroz neodgovarajuće testiranje dovodi do još veće zablude, i veoma često, i do pogrešnog i nepotrebnog lečenja lekovima kao što je široko korišćeni metformin, ili u poslednje vreme popularni ali slabo efikasni inozitoli – smatra dr Macut, koji je nedavno dobio prestižnu godišnju nagradu za naučni doprinos Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Naš sagovornik kaže da je zloupotreba hormona prisutna, ali da se o njoj malo govori u stručnoj javnosti. Možda je tome razlog i nespremnost pacijenata da svoje tegobe dovedu u vezu sa izlaganjem hormonima. Primer su zablude o korišćenju metformina ili levotiroksina u svrhu gubitka težine, što kod osoba kod kojih primena ovih lekova nije indikovana, dovodi do značajnih zdravstvenih poremećaja. Daleko štetnije efekte ima nekontrolisana i nestručna primena steroida, kako u cilju poboljšanja sportskih performansi, tako i u cilju održavanja nerealne slike o dugovečnosti uz pomoć hormona i njihovih zamena.

Profesor Macut je u dugom periodu bio stalni predstavnik Endokrinološke sekcije Srpskog lekarskog društva pri Evropskom endokrinološkom društvu, predsedavajući Saveta evropskih endokrinoloških društava, a sada je izabrani član Izvršnog odbora Evropskog endokrinološkog društva, krovnog udruženja svih endokrinologa u Evropi.

– Da bi se sprečilo osipanje znanja, na Medicinskom fakultetu u Beogradu kao vodećoj obrazovnoj ustanovi u zemlji, čine se ogromni napori za održanje odgovarajućeg nivoa obrazovanja u polju endokrinologije. S druge strane, postoji i stalna potreba da se rezultati naše endokrinološke naučne zajednice, proistekli iz rada u našim institucijama ili u okviru međunarodne saradnje, predstave i van okvira Srbije. Zbog toga sam kao član nekoliko programskih odbora evropskih endokrinoloških kongresa imao privilegiju i zadovoljstvo da veliki broj uglednih profesora iz naše sredine predložim za predavače u kongresnim simpozijumima i ekspertskim sesijama, i na taj način doprinesem predstavljanju rezultata i afirmaciji naših eksperata na nivou Evrope – navodi dr Macut, ovogodišnji dobitnik Karađorđeve zvezde za naročite zasluge u oblasti endokrinologije.

Danijela Davidov Kesar

Antrfile

Revolucionarni zaokret u lečenju naslednih bolesti

Oblast reproduktivne endokrinologije predstavlja uže polje naučnog rada našeg sagovornika, gde je pre više od jedne decenije sa molekularnim biolozima sa Instituta za biološka istraživanja Univerziteta u Beogradu pokrenuo stvaranje životinjskog modela sindroma policističnih jajnika. Dobijeni značajni rezultati doprineli su kreiranju kliničkih istraživanja koja su pokazala postojanje biohemijskih i hormonskih poremećaja uključujući nastanak masne jetre, insulinske rezistencije i poremećaja metabolizma šećera koji vodi u dijabetes, pogoršan oksidativni stres koji uz jasne kardiovaskularne faktore rizika vodi nastanku nepovoljnih kardiovaskularnih ishoda kod žena obolelih od sindroma policističnih jajnika. Složeni put od analiziranja uzroka ovog sindroma do pravilnog kliničkog klasifikovanja problema u sindromu označava se kao fenotipizacija i uslovljava odgovarajuće lečenje za svaku ženu tokom njenog reproduktivnog perioda.

– Mislim da endokrinologiju čeka uzbudljiv period korišćenja saznanja o molekularnim mehanizmima nastanka bolesti za primenu molekularnih terapija gde će genska terapija svakako zauzeti svoje mesto. Očekujem da će pomaci u genskoj terapiji doprineti revolucionarnom zaokretu kako bi se neke nasledne bolesti stavile pod kontrolu. Sa zadovoljstvom mogu istaći da je nedavno naša klinika dobila najsavremeniji aparat za analizu gena u cilju otkrivanja specifičnih naslednih poremećaja, a koji će uskoro početi sa radom. Ovakvim tehnološkim unapređenjem doprinećemo boljem i efikasnijem lečenju naših pacijenata, kao i boljoj edukaciji naših lekara – otkrio je dr Macut.