Терапија хормонима може да буде и штетна

Познато је да хормони играју важну улогу у животу и да је велики број здравствених проблема повезан са њима. Тако се сматра да је инсулинска резистенција најприсутнија у животима жена које желе да смршају или се лече због стерилитета, да хормон раста може да помогне свима да достигну жељену висину или да побољшају своје телесне перформансе, као и да Хашимотов тироидитис увек треба лечити. Али да ли су то баш тачни ставови? И колико су хормони свемогући?

Како истиче др Ђуро Мацут, редовни професор интерне медицине и ендокринологије на Медицинском факултету у Београду, дугогодишњи руководилац на Клиници за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма Универзитетског клиничког центра Србије и један од водећих ендокринолога у нашој земљи, наглашава да се сматра да је ендокринологија тесно повезана са хормонима који управљају бројним процесима у организму. Тако се мења метаболизам шећера под дејством инсулина из панкреаса, настају значајне промене у квалитету меких ткива и костију, што може довести до прелома уколико се неправилно користе синтетски кортикостероиди или претерано лучи кортизол из надбубрежних жлезда, или жена не може да остане трудна уколико су повишене вредности тестостерона, односно уколико постоји изражена инсулинска резистенција у оквиру синдрома полицистичних јајника. С друге стране, туморски измењена хипофиза, која је и централна регулаторна жлезда нашег тела, према речима професора Мацута, може да доведе до наведених или неких других наоко скривених поремећаја, а које једино искусни ендокринолог може да примети. Професор Мацут сматра да сагледавањем клиничке слике и хормонских анализа ендокринолог може усмерити даље испитивање и лечење наведених и других бројних поремећаја у ендокринологији.

– Моћ медија и друштвених мрежа је толико доминантна да се људи и у свету и код нас ослањају на лаичка и поједностављена тумачења појма инсулинске резистенције доводећи је у исту раван са гојазношћу или дијабетесом. Заправо се ради о молекуларној измени у ћелијама и ткивима нашег организма која лоше преносе биолошке сигнале и доводе до последично високог инсулина, а затим и настанак метаболичког синдрома и типа 2 дијабетеса. Такође, поједностављено тумачење инсулинске резистенције кроз неодговарајуће тестирање доводи до још веће заблуде, и веома често, и до погрешног и непотребног лечења лековима као што је широко коришћени метформин, или у последње време популарни али слабо ефикасни инозитоли – сматра др Мацут, који је недавно добио престижну годишњу награду за научни допринос Медицинског факултета Универзитета у Београду.

Наш саговорник каже да је злоупотреба хормона присутна, али да се о њој мало говори у стручној јавности. Можда је томе разлог и неспремност пацијената да своје тегобе доведу у везу са излагањем хормонима. Пример су заблуде о коришћењу метформина или левотироксина у сврху губитка тежине, што код особа код којих примена ових лекова није индикована, доводи до значајних здравствених поремећаја. Далеко штетније ефекте има неконтролисана и нестручна примена стероида, како у циљу побољшања спортских перформанси, тако и у циљу одржавања нереалне слике о дуговечности уз помоћ хормона и њихових замена.

Професор Мацут је у дугом периоду био стални представник Ендокринолошке секције Српског лекарског друштва при Европском ендокринолошком друштву, председавајући Савета европских ендокринолошких друштава, а сада је изабрани члан Извршног одбора Европског ендокринолошког друштва, кровног удружења свих ендокринолога у Европи.

– Да би се спречило осипање знања, на Медицинском факултету у Београду као водећој образовној установи у земљи, чине се огромни напори за одржање одговарајућег нивоа образовања у пољу ендокринологије. С друге стране, постоји и стална потреба да се резултати наше ендокринолошке научне заједнице, проистекли из рада у нашим институцијама или у оквиру међународне сарадње, представе и ван оквира Србије. Због тога сам као члан неколико програмских одбора европских ендокринолошких конгреса имао привилегију и задовољство да велики број угледних професора из наше средине предложим за предаваче у конгресним симпозијумима и експертским сесијама, и на тај начин допринесем представљању резултата и афирмацији наших експерата на нивоу Европе – наводи др Мацут, овогодишњи добитник Карађорђеве звезде за нарочите заслуге у области ендокринологије.

Данијела Давидов Кесар

Антрфиле

Револуционарни заокрет у лечењу наследних болести

Област репродуктивне ендокринологије представља уже поље научног рада нашег саговорника, где је пре више од једне деценије са молекуларним биолозима са Института за биолошка истраживања Универзитета у Београду покренуо стварање животињског модела синдрома полицистичних јајника. Добијени значајни резултати допринели су креирању клиничких истраживања која су показала постојање биохемијских и хормонских поремећаја укључујући настанак масне јетре, инсулинске резистенције и поремећаја метаболизма шећера који води у дијабетес, погоршан оксидативни стрес који уз јасне кардиоваскуларне факторе ризика води настанку неповољних кардиоваскуларних исхода код жена оболелих од синдрома полицистичних јајника. Сложени пут од анализирања узрока овог синдрома до правилног клиничког класификовања проблема у синдрому означава се као фенотипизација и условљава одговарајуће лечење за сваку жену током њеног репродуктивног периода.

– Мислим да ендокринологију чека узбудљив период коришћења сазнања о молекуларним механизмима настанка болести за примену молекуларних терапија где ће генска терапија свакако заузети своје место. Очекујем да ће помаци у генској терапији допринети револуционарном заокрету како би се неке наследне болести ставиле под контролу. Са задовољством могу истаћи да је недавно наша клиника добила најсавременији апарат за анализу гена у циљу откривања специфичних наследних поремећаја, а који ће ускоро почети са радом. Оваквим технолошким унапређењем допринећемо бољем и ефикаснијем лечењу наших пацијената, као и бољој едукацији наших лекара – открио је др Мацут.