Rat do poslednjeg topovskog zrna

I na Zapadu i na Istoku svi se slažu u vezi s tim kakav će biti ishod rata u Ukrajini. Rusija ima brojčanu nadmoć u ljudstvu, avionima, artiljeriji, tenkovima... u svemu. Na jednu ukrajinsku granatu Rusi ispale 20 topovskih projektila. Tako je osvojena Avdejevka. U stilu bitaka kod Some i Verdena u Prvom svetskom ratu.

Rusija ima i nuklearno oružje. Zamislimo scenario da ruska vojska nekim slučajem popusti, izgubi sve bitke i povuče se iza državnih granica od pre dve godine. Ukrajinska zastava ponovo bi se zavijorila u Donjecku i Sevastopolju. Da li bi neko u Moskvi tada pritisnuo crveno dugme i počeo treći svetski rat?

„Jedini način da Ukrajina završi rat u 2024. godini jeste da Vladimir Putin umre”, rekao je za „Njuzvik” profesor Bet Knobel, bivši šef Si-Bi-Esovog dopisništva iz Moskve. On isključuje mogućnost da Ukrajina vojno pobedi i smatra da će Rusija i Ukrajina ratovati i tokom naredne godine. Isti odgovor daje i „Guglov” algoritam.

Postoji jedan znatno prizemniji razlog koji isključuje nuklearno oružje, a zbog kojeg je nemoguće da Ukrajina povrati teritorije na istoku. Od Drugog svetskog rata nijedna pobeda nije moguća bez vazdušne nadmoći. Primera ima pregršt. Ervin Romel bi možda i ušao u Aleksandriju da mu linije snabdevanja nije desetkovala neprijateljska avijacija. Možda bi isti taj Romel u Normandiji bacio saveznike nazad u Lamanš – samo da je imao avijaciju. Isto važi za duele egipatskih i izraelskih tenkova na Sinaju. Baš kao što je to bio slučaj i sa sirijskim tenkovima podno Golana. Jednostavno, pobeda nije moguća bez „kišobrana”. Velika ukrajinska ofanziva u Zaporožju upravo je zbog tog razloga bila osuđena na propast.

Ipak, iako Rusija ima više aviona, istina je da ih sve manje koristi. Naime, NATO je Ukrajinu opremio najsavremenijom PVO odbranom, zbog čega ni Rusi ne lete preko linije fronta bez preke potrebe.

Kada je reč o ofanzivi od koje je Kijev očekivao da izbije na Azovsko more, treba napomenuti da su Rusi posejali toliko mina da ukrajinski saperi (inženjerci) nisu uspeli da otvore put za tenkove. Kao da nisu računali na oružje koje su Kinezi izmislili još 1130. godine.

Vratimo se na početak. Posle ruskog fijaska s neuspešnim desantom na Kijev i haotičnog povlačenja koje se pretvorilo u blamažu ove supersile, front se stabilizovao. Od jeseni 2022. i povlačenja Rusa s desne obale Dnjepra linije su ostale manje-više iste do danas. Bahmut i Avdejevka nisu kapitalne pobede, ali su veoma dobrodošle Moskvi i trupama na frontu, koje su povratile samopouzdanje. Ukrajinci se bore hrabro, ali... Sve zavisi od pomoći sa Zapada, koji ne brine za gubitke koje Kijev krije kao zmija noge. Istina, isti je slučaj i sa Rusima.

Upotrebom dronova Ukrajina je otvorila novo poglavlje ratovanja. Turski „barjaktari” su hirurški precizno pogađali ruske tenkove čije kupole su letele u vazduh. Na „Jutjubu” postoje zastrašujući snimci šta ostane od posade tenka kome eksplodira bojevi komplet municije.

Domišljatost Ukrajinaca videla se i sa upotrebom satelitskih komunikacija. Sateliti NATO-a snimali su svaki kilometar ruskih linija, a Ukrajinci su putem „Starlinka”, satelitske mreže u vlasništvu Ilona Maska, navodili napade američkih višecevnih bacača raketa. Pojedinačno, „himars” je možda najučinkovitije oružje ovog rata. Jedan je nedavno poslat u Ameriku na popravku. Stao je na minu i ostao bez prednje osovine.

– Rusi će pobediti. Nema sumnje. Ali kraj rata neće stići tako brzo. Ruska vojska je troma, sporo se prilagođava. Rusi otkriju ukrajinsku artiljeriju, ali dok poručnik javi kapetanu, ovaj majoru koji mora da izda naredbu za dejstvo, i dok se komanda vrati do jedinice na prvoj liniji, Ukrajinci su već promenili položaj. Ruske granate padaju u prazno. I dalje je prisutan duh Crvene armije, koja se oslanjala na brojnost, a ne na inicijativu – objasnio je novinaru „Politike” jedan francuski general koji je nedavno boravio u Beogradu. Pre toga je bio u Ukrajini da posmatra dejstva francuskih samohodnih haubica.

Najveći gubitnik ovog rata je ruska Crnomorska flota. Uz komandni brod, krstaricu „Moskvu”, Ukrajinci su uspeli da potope niz drugih brodova. Vrhunac je bilo uništenje dizel-električne podmornice klase „kilo”, koja je u Sevastopolju u suvom doku čekala remont. Pogođena je britanskom raketom „stormšedou”, koja je ispaljena s ukrajinskog „suhoja”, negde iz oblasti Odese. Zluradi primećuju da Crnomorska flota ne sme da napusti luku i skloni se u Novorosijsk, podno Kavkaza.

Rusi ratuju usporeno, nisu razmišljali dalekosežno. Trebalo im je dosta vremena i puno žrtava da shvate da neprijatelj njihove štabove i koncentracije trupa otkriva putem signala mobilne telefonije. Ali kada je reč o vatrenoj nadmoći – ona je neprikosnovena. Ukrajinci su potrošili celokupne zalihe artiljerijskih zrna NATO-a. I Rusi su ispraznili svoja skladišta. Samo 2022. utrošili su oko deset miliona artiljerijskih zrna. Zbog toga su i oni prošle godine počeli da štede. Ali dnevno i dalje ispaljuju više od 10.000 topovskih zrna. NATO veruje da većinu granata kalibra 122 i 152 milimetra Moskvi isporučuje Severna Koreja. Obaveštajci Južne Koreje smatraju da je Pjongjang isporučio Moskvi dva miliona granata i da pogoni za proizvodnju municije severno od 38. paralele rade punom prom.

Veruje se i da je deo municije stigao iz ratnih rezervi Belorusije. I industrija u Rusiji je povećala obim proizvodnje i ove godine trebalo bi da izbaci četiri i po miliona granata.

Moskvi je u pomoć priskočio i Iran s dronovima „šahed”. Kada je situacija izgledala beznadežno po ruske trupe zbog ukrajinskih dronova koji su uzimali veliki danak u životima i tehnici, Teheran je poslao oko 5.000 bespilotnih letelica. Pokretao ih je dvotaktni motor koji su Kinezi pravili za motorcikle. Ali bili su dovoljno uspešni da uspostave balans na frontu. U međuvremenu je i Rusija počela da sklapa dronove od iranskih delova, a sada ima fabriku u regionu Tatarstana, gde pravi do 350 „šaheda” mesečno. Samo u decembru 2023. Rusija je upotrebila 800 „šaheda”. Moskva je osvojila proizvodnju lansirne rampe, tela letelice, motora, bojeve glave i delova navigacionog sistema. Ključni deo, mikroelektronika, stiže iz inostranstva. Sankcije očigledno nisu učinkovite.

Povećana je i proizvodnja složenijih oružja poput balističkih raketa „iskander”. Početkom prošle godine vojska je dobijala manje od deset projektila mesečno, a sada 30. Rusi trenutno proizvode oko 130 raketa dometa do 350 kilometara i oko sto projektila kraćeg dometa.

Statistika, dakle, radi u korist Rusa, ali se Ukrajinci i dalje hrabro bore. Usvojili su borbene standarde NATO-a, brzo uče i još brže se prilagođavaju. Jednog dana, kad oružje utihne, saznaćemo koliko ih je to koštalo. Isto važi i za Rusiju.

Ruski i nemački tenkovi

opet ratuju u stepama Ukrajine

Sve u ratu u Ukrajini vrti se oko brojki. Ukrajina je dobila 270 tenkova „leopard 1” i 130 tenkova „leopard 2”. Velika Britanija je poslala 14 „čalendžera”, a Amerika 31 „abrams”. Kijev američke tenkove čuva u rezervi, a jedan „čalendžer” je uništen tako što je stao na minu, a potom ga je ruski dron pogodio u motor i zapalio gorivo.

Ni „leopardi” nisu prošli bolje. Kao što 1943. kod Kurska Hitlerovi „panceri” nisu uspeli da odnesu pobedu. „Panteri” i „tigrovi” jesu bili bolji od ruskog T-34, ali je ovih bilo mnogo više i bili su jednostavniji za održavanje i upotrebu. U JNA su nekada govorili – za ruske tenkove od alata je potreban samo čekić.

Danas „leopard 2” ima jači motor i bolje ubrzava od ruskog T-90. Brže okreće kupolu i udobniji je za posadu. Ali T-90 je, opet kao nekada T-34, lakši za „rukovanje”. Rusi i dalje koriste logiku ratovanja iz Drugog svetskog rata, zahvaljujući kojoj je Crvena armija ušla u Berlin.

Rusi su uspeli da unište i polovinu američkih oklopnih transportera „bredli”. Tačnije 53 od ukupno 186 tih oklopnjaka, koji imaju vatrenu moć tenka i zaštitu transportera pešadije. U borbu je bilo uključeno oko sto „bredlija”, dok su ostali bili na popravci ili su „kanibalizovani” za rezervne delove.