Budućnost projekta Jadar

Projekat „Jadar” jedna je od tema u žiži srpske javnosti. Dovoljno je bilo da predsednik Vučić u nekoliko navrata pozitivno prokomentariše mogućnost rudarenja litijuma i borata u Srbiji, da se reaktiviraju negativne opsesije ukorenjene u delu opozicione javnosti: prva, negativna opsesija Aleksandrom Vučićem i druga, negativna opsesija „Rio Tintom”. S one strane politikanstva, teških reči, poluistina, naslućivanja, neutemeljenih projekcija i propagandnih podmetanja, projekat „Jadar” trebalo bi, pre svega, razumeti kao preduslov uključivanja Srbije na velika vrata u zelenu energetsku tranziciju, koja je jedan od dominantnih razvojnih trendova u savremenom svetu.

Srbija je po količini litijuma koji poseduje na visokom trećem mestu u Evropi. Takođe, opštepoznat podatak je da EU među strateškim planovima ima i konstituisanje potpune nezavisnosti u pogledu snabdevanja ovom izuzetno važnom sirovinom, od drugih delova sveta.

Scenario zavisnosti od litijuma od vanevropskih izvora snabdevanja, ne samo litijumom već i drugim kritičnim sirovinama i materijalima, za EU je srednjoročno i dugoročno neprihvatljivo. U tom smislu, Srbija može biti važan partner EU u oblasti rudarenja litijuma, što svakako donosi obostrane i različite koristi.

U susret konačnoj odluci o budućnosti projekta „Jadar”, važan je osvrt na predvidive (pozitivne i negativne) posledice eventualne realizacije ovog projekta. Otvaranje rudnika litijuma ima multiplikovane pozitivne posledice ukoliko država Srbija i kompanija „Rio Tinto” postignu dogovor da se realizuje koncept socijalno odgovornog rudarstva.

S druge strane, odustajanje od projekta, vodi ka potencijalnom umnožavanju negativnih posledica po državu Srbiju koje nisu za potcenjivanje. Štaviše, one na duži period prete da zatvore prozor mogućnosti za napredak, ne samo u sferi rudarstva nego i u drugim industrijama važnim za zelenu tranziciju.

Realizacija projekta „Jadar”, Srbiju može učiniti regionalnim liderom u oblasti e-mobilnosti. Litijum, uz bakar, nikl, kobalt, mangan, zlato, pokretač je zelene tranzicije.

Srbija ima potencijal da postane strateški snabdevač litijuma i snabdevač bornom kiselinom. Aktiviranjem ovog projekta, Srbija bi bila drugi najveći snabdevač Evrope bornom kiselinom posle Turske u Evropi, čime bi se učvrstili odnosi sa EU glavnim ekonomskim partnerom naše zemlje. Uostalom, još u septembru 2023. godine, Srbija je potpisala pismo o namerama, koje je vodilo sporazumu sa EU u oblasti kritičnih sirovina i materijala, u koje se ubraja i litijum. Nedugo nakon toga, u okviru plana rasta za zapadni Balkan, EU je u tački šest plana za rast zapadnog Balkana, predvidela i saradnju u oblasti rudarenja kritičnih sirovina i minerala, a Srbiji i drugim zemljama regiona, obećala je članstvo u evropskim asocijacijama za proizvodnju litijumsko-jonskih baterija koje su osnova za različite industrijske grane.

Postoje nesumnjive lokalne i nacionalne koristi projekta „Jadar” na koje takođe valja skrenuti pažnju, otvaranje rudnika podrazumeva najmanje 2,5 milijardi evra kapitalnih troškova, zatim uključuje 300 miliona evra godišnje, koje bi bile uložene u nabavke, dok bi se za poreze i rudnu rentu utrošilo oko 184,5 miliona evra, sve prema proceni londonske konsultantske kuće „Ergo”. Uz navedeno, „Rio Tinto” bi otvorio približno 1.300 stalnih radnih mesta, sa projektovanom minimalnom platom od 1.000 evra mesečno, a posle izgradnje rudnika preko 3.000 poslova koji se direktno ili indirektno vezuju za rad rudnika. Projektovani doprinos budžetu opštine Loznice je oko 25 miliona evra godišnje ili četiri škole na godišnjem nivou ili bolnica na svakih osam godina. Ove projekcije su pravljene na nivou berzanske cene litijuma od 15.600 dolara, što je trenutni nivo cena za koji ne postoje očekivanja skokovitog pada niti rasta, što je bio slučaj od pre nekoliko godina.

Uz navedeno, projekat „Jadar” bi otvorio perspektivu za razvoj proizvodnje fabrika litijumsko-jonskih baterija. Manje poznata činjenica je da u Subotici već posluje fabrika „Eleven es”, dok se uz pomoć Vlade Srbije, očekuje da će u Ćupriji biti izgrađena giga fabrika litijumsko-jonskih slovačke kompanije „Inobat”. Dodajmo navedenom da evropski automobilski gigant „Stelantis” planira proizvodnju električnih automobila u Srbiji, pa postaje jasno da eksploatacija litijuma podrazumeva potpuno novi privredni ciklus koji otvara prostor za inovativne i tržišno isplative tehnologije.

Ako se posmatra šira slika u pogledu iskopavanja litijuma u Srbiji, neutemeljeno je i površno uverenje dela javnosti da bi otvaranjem rudnika kompanije „Rio Tinto” Srbija bila u neo-kolonijalnom položaju, kao što tvrde protivnici rudarenja u Srbiji.

Iskopavanje, prerada i proizvodnja bazirana na litijumu, potencijalno bi se odvijala u našoj zemlji, što podrazumeva široko uključivanje naše zemlje u ovaj poduhvat.

Odlazak „Rio Tinta” povlači niz štetnih posledica, počev od gotovo izvesnog uključivanja međunarodne arbitraže, na kojoj bi kompanija „Rio Tinto” tražila kompenzaciju za investirani novac u geološka istraživanja i ostale etape projekta. Plaćanjem odštete investitoru, posledično, bile bi ugrožene javne finansije naše zemlje.

Takođe, među izrazito štetnim posledicama je i reputaciona šteta Srbije, kao lokacije za investicije.

Najzad, trajna suspenzija projekta „Jadar” dovela bi do isključivanja Srbije iz sfere zelene tranzicije, budući da svaki investitor, pa tako i „Rio Tinto”, teži da zadrži svoj tehnološki patent za iskopavanje litijuma. U slučaju tehnologije iskopavanja i prerade litijuma i borata, zbog prirode minerala jadarita, razvijena je zasebna tehnološka procedura ekstrakcije litijuma, jer je mineral jadarit retkost u „svetu prirode”.

Pored ekonomskih i tehnoloških koristi, projekat „Jadar” nije lišen izazova.

Postoje složena i teška pitanja na koja precizne i konkretne odgovore javnosti treba da pruži kompanija „Rio Tinto”.

Prvo, da li su rešeni da u naredne četiri godine, po dobijanju odgovarajućih dozvola i sklapanja aranžmana oko eksplatacionih prava sa Vladom Srbije, otvore rudnik? Drugo, još važnije i za javnost intrigantnije, da li je „Rio Tinto” spreman da rudnik otvori u skladu sa najvišim evropskim standardima kakvi su primenjeni na primer u skandinavskim zemljama?

U slučaju dobijanja relevantnih i kredibilnih odgovora i obećanja, otvaranje rudnika litijuma i borata u lozničkom kraju moglo bi biti razvojna šansa Srbije u sektoru zelene tranzicije koji je energetska, naučnotehnološka i društveno ekonomska perspektiva, ne samo naše zemlje nego i sveta.

Uostalom, ako je sve to oko eksploatacije jednog od ključnih prirodnih resursa litijuma štetno i ekonomski neisplativo, zašto se u Evropi trenutno radi na projektima otvaranja čak 14 rudnika za njegovu eksploataciju? Inače, po analizi ugledne kompanije „Standard end purs”, svi ovi rudnici biće otvoreni u sledeće četiri godine.

Ostaje i jedna generalna upitanost: ako je cela priča oko litijuma nevažna, štetna i opasna, zašto bogata Saudijska Arabija, uz SAD i Rusiju, najveći proizvođač nafte u svetu, namerava da kupi nalazišta litijuma i investira ogroman novac u industriju jonsko-litijumskih baterija? Zašto je ekonomska sila, poput Kanade, istrajnim rudarenjem i preradom litijuma, prestigla u ovom mesecu Kinu, kao svetskog lidera u sektorima eksploatacije i prerade litijuma? Evropa se sprema da otvori pedeset giga fabrika za proizvodnju litijumsko-jonskih baterija.

Zašto je susedna Mađarska, iako nema otkrivenih nalazišta litijuma na svojoj teritoriji, sklopila ugovor sa moćnim „Be-Em-Veom” oko otvaranja fabrike električnih vozila ove renomirane kompanije u Debrecinu. I najzad, najveći proizvođač električnih automobila u svetu, uz američku „Teslu”, kineska kompanija, koja će inače otvoriti fabriku električnih automobila neposredno kod naše granice u Sefedinu, sponzor je Evropskog prvenstva u fudbalu, koje se održava u zemlji poznatoj po automobilskoj industriji – Nemačkoj.

U svetlu racionalnog odmeravanja koristi i štete, koncepta socijalno odgovornog rudarstva i praćenja privredno-tehnoloških trendova uključenih u zelenu tranziciju, parole poput „Rio Tinto, marš iz Srbije!”, neminovno će morati biti zamenjene odgovornom i razumnom raspravom relevantnih učesnika.

Ako ona izostane, Srbija će ostati bez razvojne šanse, dok će se proces razvoja e-mobilnosti u svetu, po svim vidljivim indikatorima, neminovno nastaviti bez Srbije, uz napomenu da će neke buduće generacije „svoditi bilanse” ovakvih odluka.

Politički analitičar

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista