„Na dnu okeana” u Hartefakt kući

Autorski projekat Romana Nikolića „Na dnu okeana postoje neki svetovi” gostovaće u nedelju uveče, 3. marta od 20 sati u Hartefakt kući u Beogradu. Dubrovčanin Romano Nikolić koji živi i radi u Zagrebu svojim rediteljskim rukopisom najdirektnije odgovara na probleme oko nas. Tako u predstavi „Na dnu okeana postoje neki svetovi”, progovara o velikoj tabu temi: šta se dogodi kada majka ubije svoje dete. 

Hartefakt ovim gostovanjem nastavlja da neguje svoju programsku celinu: „Gosti u kući”, kojom dovodi u Beograd uspešne i nagrađivane predstave iz regiona koje nemamo priliku često da vidimo u drugim pozorištima, s posebnim naglaskom na predstave nezavisne scene.

Delo „Na dnu oceana postoje neki svjetovi”, u produkciji udruženja „Arterarij” iz Zagreba, nastalo je prema motivima Euripidove „Medeje” pri čemu je u predstavu diskretno ugrađena prikupljena dokumentarna građa o slučajevima čedomorstva.

Glavni protagonisti ove predstave, kao i u originalnom predlošku, i dalje su Jason i Medeja, ali u viziji i režiji Romana Nikolića, Medeja više nije čarobnica, ćerka kolhidskog kralja Ejeta, niti je Jason vođa Argonauta. U savremenom svetu oni su jedan uobičajeni i gotovo ni po čemu poseban bračni par, koji ne obavlja nikakve javne i društveno odgovorne dužnosti. Oni su bračni par s dvoje dece koji živi u porodičnoj kući s lepo uređenom okućnicom u samom centru grada, ali poput Euripidovih junaka, oni su takođe i bračni par čija je „ljubav” spletom akumuliranih životnih iskustava dovela oboje do tačke loma, odnosno do razilaženja u viziji budućnosti.

Romano Nikolić ostvario je ovu predstavu u saradnji sa izvođačima: Anitom Matić Delić, Franom Maškovićem i dramaturškinjom Oljom Lozicom.

– U ovom lavirintu bogatog i složenog ljubavnog odnosa gledaoce vodi složeni narativni okvir koji Romano Nikolić suptilno gradi sudaranjem intenzivnih glumačkih kreacija s poetskim slikama u ambijentu ruinirane, napuštene porodične kuće. U tom prostoru mešaju se trenuci sadašnjosti s trenucima prošlosti, nedosanjani snovi, neizgovorene opaske, zamerke, ali i mnoštvo uspomena na ljubav, sreću, ispunjenje i međusobno poverenje. U tom prostoru bračnih igara ustanovljuju se savremeni Jason i Medeja, oboje ogorčeni na svoj način. Oboje dovedeni do granica preispitivanja koje vodi u krizu identiteta. Šta uopšte znači uspostaviti i izgraditi sebe na temelju odnosa s drugim? Ili kako bi savremena Medeja rekla „Koja sam to ja – kada sam samo ja? Kada nisam ničija žena, ničija majka, kćer. Koja sam to ja – kada sam samo ja? I jesam li ikad bila samo ja? Ko sam zapravo – ja? Ko sam ja bez – ti i ja? Ko sam ja bez – mi?”, komentar je  Olje Lozice o predstavi.