Profesija velemajstor

Šah – igra miliona. Ma šta to bilo, ako privlači mnoge, biće i onih koji se samo time bave.
Nedavno je u Vršcu otkriven spomenik prvom srpskom šahovskom velemajstoru Bori Kostiću. Opsednut šahom, u stalnom traganju za avanturama, obišao je ceo svet, brodom, vozom, na konjima. Zalazio je i tamo gde se o šahu jedva nešto znalo, još manje o zemlji i narodu kome je Kostić pripadao.

U Njujorku, prilikom njihovog susreta, Nikola Tesla je ohrabrio Kostića: "Radujem se vašim uspesima i dobro je što nameravate da krenete po svetu, jer ćete time proneti ime naše domovine".

Držao je predavanja o šahu u Argentini i Meksiku, podučavao je pevača Karuza u Njujorku, igrao šah sa Trockim u Parizu, primio ga je Kemal Ataturk, prisustvovao je Lenjinovoj sahrani u Moskvi. Putovao je ne samo da bi stigao od tačke A do tačke B, već da bi putovao. Nije se penjao na Tibet samo zato da bi video Lasu, to je bilo u vreme kada su tamo beli čovek i snežni čovek Jeti bili podjednaka retkost. Kao što je partija šaha sa poglavicom plemena Batakari na Sumatri deo zbirke koja ga čini drugačijim od ostalih znamenitih šahista, onog i ovog doba. Tako je i šah igrao. Igrao je da pobedi, ali i više od toga – uživao je u igri. Do kraja života.

Onda kada se "kraljevska igra", u vreme Kostićeve mladosti, odmakla od dvorova, dostizala je rejting "nevažne sporedne stvari na svetu", a sumnjičavost okoline prema onima kojima je jedina preokupacija bio šah, opterećivala je mnoge istaknute šahiste. Dugo je to trajalo. Oni najbolji, koji su svu svoju energiju i vreme trošili na šah, predstavljali su se kao doktori, inženjeri, novinari... A onda su u zemlji gde se šah razmahao, tadašnjem SSSR-u, pukle ograde. Na pitanje izvesnog bugarskog dirigenta upućeno sovjetskom šahisti Bondarevskom: "A šta je, zapravo, vaša profesija?", ovaj je odvratio: "A šta je vaša?". Na isto pitanje David Bronštajn je bio jasniji: "Šahovski velemajstor".

Nisu se Bronštajn i šahisti današnjice tako opredelili samo zbog uvažavanja i ljubavi prema šahu. Botvinik, po Rusima "šahovski patrijarh", požalio se jednom prilikom: "Celog života nisam zaradio od šaha toliko koliko danas zaradi prosečan velemajstor za godinu dana". Svejedno. Ipak, osnovna formula nije se bitno promenila. U vreme kad je šah prohodao, veoma mali broj onih koji su mogli da žive od šaha, koji su dospeli do vrha – bio je u srazmeri sa ukupnim brojem šahista, sa njegovom popularnošću. Danas nije bitno drugačije. Izmenila se i jedna i druga brojka (više je šahista u vrhu, kao i šahista uopšte), ali formula nije. Niti se izmenilo da na vrhu nema mesta za sve, bez obzira na njihove želje.