Heroina dobija spomenik

Heroina Milunka Savić, jedna od najpoznatijih i najhrabrijih ratnica u našoj zemlji, dobrovoljac iz balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, na proleće bi trebalo da dobije spomenik. Obeležje će se nalaziti na mestu gde je bila fontana između ulica Braće Jerković i Meštrovićeve, i tu je već postavljen postament.

Spomenička figura je visine od oko 2,40 metara, izrađena u bronzi, tako da bi obeležje sa postamentom trebalo da bude visoko oko četiri metra. Kako i dolikuje, Milunka će biti prikazana u uniformi, sa puškom u desnoj ruci i detetom u levoj. Imajući u vidu da je ova hrabra žena mladost provela ratujući za slobodu, dok je u miru odgajala i od svoje skromne penzije školovala decu, simbolika je jasna.

Autori spomenika su Jelena Atanasković i Zoran Ivanović.

Odluka o postavljanju spomenika doneta je prošle godine na obeležavanju 50 godina od njene smrti u Aleji velikana i saopštio ju je Nikola Selaković, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Naselje Braće Jerković odabrano je jer je u njemu Milunka provela poslednje godine života. Umrla je 5. oktobra 1973. godine u stanu koji je dobila za vreme mandata gradonačelnika Branka Pešića. Ova heroina slavljena u ratu i zaboravljena u miru decenijama je živela u neuslovnoj kućici na Voždovcu u ulici koja sada nosi njeno ime.

– Milunka je jedina žena u svetu koja je odlikovana najvišim francuskim ordenom – Ratnim krstom sa zlatnom palmom, koji se dodeljuje isključivo visokim oficirima. Pred strojem savezničkih snaga Antante orden joj je uručio lično komandant general Franše d’Epere. Zlatnu Karađorđevu zvezdu vojničkog reda o grudi hrabre ratnice okačio je prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević, komandant srpske vojske na Solunskom frontu, a medalju za hrabrost „Miloš Obilić” pred strojem Drugog topličkog puka dao joj je general Božidar Terzić, ministar vojni – rekao je dr Vidoje Golubović, hroničar Beograda i jedan od autora knjige o Milunki Savić.

I posle toliko godina ne zna se tačno koliko je Milunka puta odlikovana. Spominje se 5, 12, ali i 17 odlikovanja.

– Na ličnim fotografijama vidi se sedam odlikovanja, ali je Milunka dobila i pet spomenica. U to vreme žene po zakonu nisu primane u vojsku pa je moguće da su u dokumenta upisana muška imena. Za Milunku su korišćena imena Milun, Milovan, Milutin… Među medaljama na njenim grudima našla su se i dva ordena Francuske legije časti – ističe Golubović.

Na ratištu je provela osam kalendarskih godina. Bila je u poznatom „Gvozdenom puku knjaz Mihailo”, ali i u „Sremskom dobrovoljačkom odredu” u odbrani Beograda 1915. godine. Sa srpskom vojskom i stanovništvom Srbije, i pored teških rana, prešla je Albaniju, učestvovala u proboju Solunskog fronta.

– Posle rata bila je zaposlena u Zavodu za izradu vojne odeće, a kasnije je radila i kao čistačica. Počela je da oboleva, što je nije omelo da uporedo sa podizanjem svoje četvoro dece (rođenom ćerkom i tri usvojenice) školuje još 34 druge. Do početka Drugog svetskog rata nije uspela da se penzioniše. U toku rata, uz sve mere predostrožnosti, leči i četnike i partizane, ali ostaju nepotvrđene priče i dokazi da li je bila zatočena u logoru na Banjici, da li su je tukli i mučili. Po završetku rata 1947. zvanično dobija zasluženu penziju i potvrdu da joj nisu oduzeta građanska prava. Živela je potom skromno i povučeno – objašnjava Golubović.

Milunka je sahranjena na Novom groblju u porodičnoj grobnici. Četrdeset godina kasnije 10. novembra 2013. njeni zemni ostaci prebačeni su u grobnicu u Aleji velikana.