Opštine mogu da traže novac od države za lične pratioce

Slučaj četvoro dece sa smetnjama u razvoju iz Niša, kojima gradska uprava nije obezbedila lične pratioce, uprkos preporuci poverenice za zaštitu ravnopravnosti i činjenici da je prošao zakonom propisan rok od mesec dana od izricanja njene opomene da se ovoj deci obezbede lični pratioci, ponovo je skrenuo pažnju javnosti na probleme koje imaju roditelji dece sa smetnjama u razvoju. Podsećanja radi, poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković pokrenula je postupak po pritužbama roditelja četvoro maloletne dece iz Niša zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta i zdravstvenog stanja i dala mišljenje da je Gradska uprava za društvene delatnosti grada Niša povredila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije. Naime, ta deca su se prošle godine našla „ispod crte” i nisu dobila pravo na ličnog pratioca zbog toga što im jedan od roditelja nije u radnom odnosu.

Nakon sprovedenog postupka, poverenik je dao preporuku da grad Niš obezbedi pružanje usluge ličnog pratioca ovoj deci za školsku 2023/2024. godinu i dalje dok postoji potreba, kao i da obezbedi pružanje ove usluge za svako dete kod kojeg je prepoznata ova vrsta potrebe. Takođe, preporučeno je da svoja podzakonska akta usaglase sa antidiskriminacionim propisima na način da ne propisuju diskriminatorne kriterijume kao što je, na primer, kriterijum radno-pravni status roditelja, odnosno staratelja deteta, kao i da se ubuduće u okviru svojih aktivnosti pridržavaju propisa o zabrani diskriminacije. Poverenik je posebno istakao da u skladu sa zakonom roditelj i staratelj ne može biti lični pratilac deteta i prisustvovati školskoj nastavi. Pošto grad Niš nije postupio po preporuci ni posle izrečene mere opomene u zakonskom roku od 30 dana, poverenica za zaštitu javnosti o tome je obavestila javnost.

U razgovoru za „Politiku” Brankica Janković ističe da je još 2019. i 2021. godine poslala preporuku svim jedinicama lokalne samouprave u zemlji da preduzmu sve neophodne mere i aktivnosti kojima će obezbediti pružanje usluga ličnog pratioca deci kojoj je ova usluga neophodna. Kaže da je više od 90 odsto lokalnih samouprava tu preporuku ispoštovalo. Ona naglašava da lokalna samouprava ne može svoju odluku o nedodeljivanju ličnog pratioca detetu da pravda nedostatkom novca, jer u tom slučaju ima obavezu da od države traži novac za lične pratioce putem tzv. namenskih transfera. Takođe, radni status roditelja ne može da bude kriterijum za (ne)dodeljivanje ličnog pratioca, jer zakon propisuje da dete sa smetnjama u razvoju ima pravo na personalnog asistenta bez obzira na činjenicu da li je roditelj (ne)zaposlen. Međutim, uprkos činjenici da deca sa posebnim potrebama imaju pravo na ličnog pratioca, roditelji ove dece relativno često se obraćaju povereniku, jer ne mogu da dobiju ovu uslugu.

Ona ističe da se u izveštaju Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu pod nazivom „Deca u sistemu socijalne zaštite 2020” navodi da je te godine na evidenciji centara za socijalni rad bilo 11.205 dece sa smetnjama u razvoju, a uslugu ličnog pratioca imalo je 1.932 deteta.

Koordinatorka za lične pratioce i inkluziju organizacije „Dan” i majka deteta sa posebnim potrebama u razgovoru za naš list ističe da mnoga deca ostaju bez ličnog pratioca, iako im zakon garantuje ovu vrstu usluge.

„Mnoge majke koje ne rade nisu dobile ličnog pratioca za svoje dete, jer je neko u sistemu socijalne zaštite procenio da one treba da vode računa o svom detetu 24 časa dnevno, s obzirom na to da su nezaposlene. Međutim, svaki roditelj koji ima dete sa smetnjama u razvoju reći će vam da nije u stanju da pazi na dete svakog sekunda i minuta u danu, jer ne može istovremeno da obavlja gomilu kućnih poslova i vodi računa o ostaloj deci u porodici. Roditelji se na različite načine „dovijaju” oko nege deteta sa smetnjama u razvoju – neki sami plaćaju ličnog pratioca, drugi se oslanjaju na pomoć baka i deka, treći plaćaju dnevni boravak... Svi pedijatri, logopedi i psiholozi ističu da je izuzetno važno da deca sa posebnim potrebama što više vremena provode sa svojim vršnjacima i u dečjem kolektivu, jer nije prirodno i normalno ni za majku ni za dete da budu zajedno 24 časa. Zbog toga je izuzetno važno da svako dete sa smetnjama u razvoju dobije ličnog pratioca”, ističe naša sagovornica koja je želela da ostane njeno ime i prezime ostanu poznati samo našoj redakciji.

Kako pokazuju podaci iz Unicefovog „Nacionalnog izveštaja o inkluzivnom obrazovanju u Srbiji za period 2019–2021. godine”, uslugu ličnih pratilaca koristilo je preko 1.800 dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, dok je podršku učenicima pružalo i 260 pedagoških asistenata u školama. Podaci iz Nacionalnog izveštaja pokazuju da se u školskoj 2019/2020 godini 8.647 učenika školovalo po individualnom obrazovnom planu (IOP) jedan, dok se 8.358 đaka obrazovalo po IOP dva. U srednjim školama po IOP jedan školovalo se 403 učenika, dok se 2.356 učenika obrazovalo prema IOP dva. Preko 1.800 dece imalo je podršku ličnog pratioca u toj školskoj godini, oko 2.000 dece dobilo je dodatnu podršku od zaposlenih u školama za učenike sa smetnjama u razvoju, a 260 pedagoških asistenata pružalo je podršku učenicima iz osetljivih društvenih grupa. Objavljivanje Unicefovog „Nacionalnog izveštaja o inkluzivnom obrazovanju u Srbiji za period 2021–2023. godine” očekuje se tokom ove godine.

Predlog zakona o roditelju-negovatelju predat parlamentu 2016.

Roditelji dece sa smetnjama u razvoju više od decenije traže da se njihov status izjednači sa statusom negovatelja. Status roditelja-negovatelja, prema predlogu zakona kojim se on definiše, priznaje se roditelju koji živi sa detetom koje je u zadovoljavanju osnovnih potreba potpuno zavisno od pomoći i nege drugog lica ili detetom kojem je zbog održavanja života neophodno pružanje specifične nege izvođenjem medicinskih, odnosno tehničkih zahvata za koje je roditelj osposobljen, a zbog kojeg je dete od njega u potpunosti zavisno. Predlog zakona o roditelju-negovatelju, odnosno dopuna Zakona o socijalnoj zaštiti, predat je Narodnoj skupštini još 2016. godine, a više od 150.000 ljudi potpisalo je peticiju za donošenje ovog zakona.