Peking pooštrio zakon o državnim tajnama

Pekinški „čuvari državnih tajni” dodatno su zakonski zavrnuli slavine kako bi sprečili neovlašćeno curenje poverljivih informacija.

Najviše zakonodavno telo Kine izmenilo je početkom sedmice Zakon o čuvanju državnih tajni, kojim je spisak strogo poverljivih podataka proširen i na takozvane poslovne tajne. Nove izmene zakona, prve od 2010. godine, stupiće na snagu 1. maja.

Džao Leđi, predsedavajući Stalnog komiteta Svekineskog narodnog kongresa, u tekstu za pekinški list „Pipls dejli” ističe da će revidirani zakon „pružiti jaču pravnu garanciju za zaštitu tajni i zaštitu nacionalne bezbednosti i interesa u novoj situaciji”.

Ovim zakonom državnim službenicima koji imaju pristup osetljivim informacijama ograničava se put u inostranstvo bez prethodnog odobrenja, čak i u periodu nakon što su napustili posao ili otišli u penziju.

„Ova revizija jasno je zapisala partijsko upravljanje državnim tajnama u zakon. Izmenjeni propis takođe jača koordinaciju s kineskim Zakonom o bezbednosti podataka za upravljanje poverljivim podacima”, kaže jedan kineski zvaničnik, dodajući kako bi ubuduće onlajn operateri trebalo da sarađuju s relevantnim odeljenjima u istrazi i postupanju u slučajevima ljudi za koje se sumnja da su odavali državne tajne, prenosi Rojters.

Kina ima oko 7,16 miliona javnih službenika. Međutim, ukupan broj zaposlenih u državnim preduzećima, javnim ustanovama i agencijama koji bi mogli da dođu pod udar zakona o čuvanju državnih tajni procenjuje se na 31 milion.

Ovakva odluka usmerena na jačanje kineske nacionalne bezbednosti zabrinula je i strane kompanije koje posluju u drugoj ekonomiji sveta. Zbog sumnji da neovlašćeno prikupljaju osetljive podatke kineska policija je prošle godine sprovela racije u nekoliko konsultantskih kuća za menadžment, uključujući i „Minc grup” i „Bain i ko”, a jedan japanski direktor farmaceutske firme uhapšen je u Pekingu zbog optužbi za špijunažu.

Zapadni analitičari smatraju da su ove promene zakona dodatni pokazatelj namere predsednika Si Đinpinga da pitanje nacionalne bezbednosti stavi u prvi plan.

„Revizija zakona je najnoviji u nizu pravnih poteza za jačanje nacionalne bezbednosti, koja je ključni element Si Đinpingovog upravljanja državom od stupanja na vlast 2012. godine. Do sada je usvojeno ili izmenjeno više od 20 različitih zakona o državnoj bezbednosti. A ova najnovija promena verovatno neće biti i poslednja”, kaže za „Volstrit džornal” Tomas Kelog, izvršni direktor Džordžtaun centra za azijsko pravo.

Državne tajne trenutno obuhvataju informacije koje se kreću od donošenja odluka vlade i Komunističke partije do vojnih i diplomatskih aktivnosti, kao i osetljivih informacija koje se odnose na ekonomski razvoj, nauku i tehnologiju.

Prema izmenjenim propisima o državnim tajnama zahtevaće se od vladinih agencija i radnih jedinica da štite delove informacija „koji nisu državna tajna, ali će izazvati određene štetne efekte ako procure”. Kako je saopšteno, dodatna pravila o specifičnom upravljanju poslovnim tajnama biće objavljena posebno, bez navođenja datuma. Izmenjeni propis trebalo bi da „ojača sistematizaciju, sveobuhvatnost i sinergiju” seta zakona koji se tiču nacionalne bezbednosti i državnih tajni, rekao je za agenciju Sinhua neimenovani zvaničnik iz Biroa za državne tajne.

Izmena zakona o državnim tajnama dolazi u trenutku kada Peking i Vašington sve češće ističu rizike za nacionalnu bezbednost i kad najavljuju nova ograničenja za poslovanje.

„Novi zakon doprineće opštem osećaju strane poslovne zajednice da je preokupacija kineskog rukovodstva nacionalnom bezbednošću otežala radno okruženje u zemlji. Izgledi kineskog ekonomskog rasta ostaju ključni faktor koji utiče na odluke o stranim ulaganjima, ali zakon o tajnama može da destimuliše taj proces”, objašnjava za Si-En-Bi-Si njuz Gabrijel Vildau, generalni direktor konsultantske firme „Teneo”.

Džeremi Daum, viši saradnik Pravnog fakulteta Univerziteta Jejl, smatra da će za strane kompanije nedostatak jasnoće šta se tačno smatra poslovnom tajnom biti rizik za poslovanje u Kini.

„Dodavanje poslovnih tajni u zakon i pominjanje informacija koje postaju tajne tek nakon što se objedine s drugim informacijama stvara zabrinutost da bi neko slučajno mogao da prekrši zakon”, ističe Daum.