Šmitu smeta prodaja imovine na Jahorini

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – „Šmitu ću poslati litru rakije, pa neka zaigra kolo i proveseli se, uplate su završene”, našalio se predsednik Republike Srpske Milorad Dodik nedavno pred novinarima u Banjaluci u vezi s aktuelnom problematikom prodaje zemljišta na Jahorini, koja u svojoj osnovi ima ozbiljnu pozadinu.

Naime, predsednik je tako prokomentarisao svojevrsnu urgenciju (ne)imenovanog supervizora Kristijana Šmita upućenu Pravobranilaštvu BiH u vezi s prodajom 5,6 hektara zemljišta na Jahorini, koja je po odluci Vlade RS otišla u ruke jedne teslićke privatne kompanije za nešto više od 20 miliona evra.

U pozadini cele priče jesu nerešeni odnosi u vezi s državnom imovinom, to jest s oprečnim tumačenjem koja imovina na teritoriji dva entiteta treba da se deli.

Nasuprot mišljenju u Banjaluci, deo zapadnih predstavnika smatra da pod imovinu koju treba podeliti dogovorom u organima BiH potpadaju i javna dobra, kao što su šume, reke i poljoprivredna zemljišta, što u Srpskoj opisuju kao apsurd jer je ta imovina podeljena entitetskom linijom u Dejtonskom sporazumu. Naime, ideja o prodaji zemljišta na Jahorini potekla je od Olimpijskog centra Jahorina. Plan je bio da se novac od prodaje usmeri u Budžet RS za servisiranje obaveza i kredita, pisali su mediji. Međutim, ovom planu usprotivili su se u Kancelariji visokog predstavnika (OHR) u BiH. Investitorima su zapretili da će biti ništavan svaki ugovor koji je suprotan zabrani raspolaganja imovinom (koja postoji otkako je Pedi Ešdaun nametnuo takvu zabranu sve do postizanja dogovora o raspodeli).

Pravobranilaštvo BiH formiralo je predmet u vezi s prodajom zemlje na Jahorini. Kako su u toj instituciji rekli za Radio slobodna Evropa, oni u vezi s tim „preduzimaju pravne radnje prema upravnim i sudskim organima”.

Milorad Dodik, pak, uverava da je cela stvar završena. „OHR nema ništa s tim. Mi smo sve učinili na Jahorini da povećamo cenu imovine, zemljišta... Pre pet godina to isto zemljište ne biste mogli da prodate za milion KM, a sada za 42 miliona. Pravobranilaštvo BiH ne postoji po Ustavu”, istakao je Dodik. Rekao je da je Jahorina posle Beograda na vodi, najveće investiciono gradilište na Balkanu, „što nekima smeta”.

U vezi s ovim slučajem mediji su primetili i neke zanimljive paradokse. Televizija N1 podsetila je na nedavni slučaj u Federaciji BiH. Tamošnja vlada dozvolila je investitoru, jednoj britanskoj firmi, privremeno korišćenje šumskog zemljišta, površine 72.415 kvadratnih metara, u svrhu eksploatacije mineralnih sirovina olova, cinka, barita i pratećih plemenitih metala.

Odlukom Vlade FBiH promenjena je namena šumskog zemljišta, pa je britanskom investitoru dopušteno da izvrši promenu namene državnog zemljišta i da šumu treće klase pretvori u eksploataciono polje.

„Državno pravobranilaštvo isključeno je iz ovog procesa, prema navodima, uz dozvolu Kristijana Šmita”, izvestila je N1.

Naime, reč je imovini u Varešu u Zeničko-dobojskom kantonu. Sarajevski mediji ranije su izvestili kako je Vlada FBiH sredinom decembra minule godine isključila institucije BiH prilikom donošenja odluka o raspolaganju državnom imovinom, odnosno državnim šumama koje u Varešu krči britanska firma.

Ministar trgovine i turizma RS Denis Šulić rekao je juče novinarima da Pravobranilaštvo BiH nema nadležnost kad je reč o prodaji zemljišta na Jahorini, pojasnivši da su obavezujući zakoni i propisi koji su na snazi u Republici Srpskoj i mišljenje Pravobranilaštva Srpske. „Pravobranilaštvo BiH pokušava da izađe iz svojih nadležnosti, kao i sve što je u BiH. Mi i dalje nastavljamo sve da radimo po zakonima i propisima Republike Srpske”, naglasio je Šulić i naveo da je i Pravobranilaštvo BiH „potpalo pod uticaj nelegalnog visokog predstavnika”.