Učitelj ne sme biti „zorli bekrija”

Pre 200 godina u Beogradu je osnovana Velika škola poznatija kao Dositejev licej. Tim povodom je krajem prošle sedmice u Pedagoškom muzeju otvorena izložba kamernog tipa koja otkriva i nekoliko novih, do sada neizlaganih eksponata među kojima su hologram Velike škole, prozor kroz koji se gleda osvećenje škole, kao i jedini sačuvani rukopis (autograf) profesora za predmet zemleopisanija – geografija, „Bumaga 2” (druga sveska).

Postavka prikazuje u novom svetlu i prilike u ondašnjoj Karađorđevoj Srbiji. U to vreme mnogi viđeniji Srbi iz Habzburške monarhije dolaze u Beograd da pomognu ustaničkoj Srbiji. Među njima je i profesor Ivan Jugović koji je imao značajnu ulogu u osnivanju Velike škole. On je na podstrek Dositeja Obradovića podneo Sovjetu (vladi Srbije) predlog da se osnuje škola po ugledu na Kraljevsku ugarsku akademiju koju je i sam završio. Zato se beogradska Velika škola još zove i Jugovićeva velika škola, ali je poznata i kao Velika škola Karađorđeva vremena. Pošto je nastala u revolucionarnom periodu, u vremenu Prvog srpskog ustanka, često su je nazivali i ustaničkom velikom školom.

Sve to su razlozi zbog kojih studenti i đaci sa svojim nastavnicima ovih dana hrle u Pedagoški muzej gde im čas drži kustos Muzeja i autor izložbe Branislava Jordanović. Ona im objašnjava da je problem tadašnje tek oslobođene Srbije bio nedostatak učitelja i uopšte učenih ljudi. Bilo je to vreme kada je svako ko je bio pismen mogao postati učitelj.

U dokumentu Popečiteljstva prosveštenija (ministarstvo prosvete) učiteljima se pored dužnosti u školi propisuju i građanske dužnosti u narodu. Oni treba da vode primeren život, da ne budu „zorli bekrije”, da „počituju dobre narodne običaje – rđave da iskorenjuju”. Učitelji su nagrađivani na različite načine. Bitno je bilo da im se obezbedi stan i hrana, a ostalo je najčešće bilo stvar pogodbe: plaćanje godišnje ili polugodišnje, po učinku, u naturi… Bio je običaj da prilikom upisa ili o praznicima roditelji učiteljima daju „regraciju” ( jaje, kokoš i slično na poklon), a na kraju godine, posle završnog ispita, darivali su ih talirom ili dukatom. Materijalni položaj im je bio slab. Pošto nisu imali „ni kuće, ni baštine svoje” zvanično su bili oslobođeni „danka i kuluka”.

U takvoj situaciji je 31. avgusta 1808. godine osnovana Velika škola i time se onima koji to žele omogućilo da nastave školovanje u Srbiji po završetku trogodišnje male škole. I Velika škola je trajala tri godine. U prve dve godine sticalo se opšte obrazovanje, a u trećoj godini – stručno, što je bilo prilagođeno ondašnjim potrebama srpske ustaničke države.

U prvoj školskoj godini učenici, koji su inače bili različitog uzrasta, učili su opštu istoriju i zemljopis, računicu, nemački jezik, krokiranje (premeravanje, praktična geometrija). Na drugoj godini imali su još geografično-statističnu istoriju Mađarske, Rusije, Engleske, Francuske, Poljske, Austrije i Turske, zatim statistiku „suvremene” Srbije i stilistiku „upražnjenija”. U trećem razredu (klasi) đaci su sticali znanja i umeća iz narodnog i državnog prava i načina suđenja kriminalnog. Nezaobilazni predmeti u sve tri godine bili su moralna nauka, crkveno pjenije, egzercir s puškama i fehtovanje sa sabljama.

– Udžbenika nije bilo. Profesori su se koristili stranim knjigama. Od učila postojale su samo karte evropskih zemalja koje je nabavio Ivan Jugović – kazuje kustos Branislava Jordanović.

Na kraju svake školske godine polagao se poseban ispit. Veliku školu pohađalo je oko 40 učenika. Svima koji su završili tu školu bilo je obezbeđeno mesto u državnoj službi. Velika škola je prestala da radi na Svetog Iliju 1813. godine, zbog ratnih (ne)prilika.

– Među prvim predavačima bili su Ivan Jugović i Sima Milutinović Sarajlija. Vuk Karadžić je, na primer, predavao u maloj školi i istovremeno bio đak Velike škole. Plata nastavnika u Velikoj školi težila je 100, 150 ili 200 dukata, u zavisnosti od toga koje predmete i kojoj klasi (godini) je nastavnik predavao – priča autor izložbe „Beogradska Velika škola 1808–1813” koja se zatvara u nedelju.

Velika i mala škola u Beogradu nalazile su se pod istim krovom, u zdanju u kome je danas Muzej Vuka i Dositeja.