Mali: Formirali smo tim za Plan rasta za Zapadni Balkan

Potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da je formiran tim za Plan rasta za Zapadni Balkan, koji će  Srbiji omogućiti bližu saradnju unutar regiona i sa EU.

 "Kao što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio u Tirani, zajedno sa ministarskom za evropske integracije Tanjom Miščević formirali smo tim za Plan rasta za Zapadni Balkan, koji će nam omogućiti bližu saradnju unutar regiona i sa EU", napisao je on na svom instagram nalogu.

Mali je naglasio da se taj plan odnosi na period od 2024. do 2027. godine i podrazumeva niz potrebnih reformi, kao i finansijsku podršku Evropske Unije.

"Zadatak našeg tima, koji je danas održao i inicijalni sastanak, će biti da na najefikasniji način spovedemo sve neophodne aktivnosti", naveo je ministar.

On je najavio da će u fokusu biti sve aktivnosti na uspostavljanju jedinstvenog, najpre regionalnog tržišta, kao i približavanje evropskom tržištu, što će, kako je istakao mnogo značiti za naše građane, a pre svega za naše poslovne veze sa Evropom.

Dodao je da je jedna od tema i pristup jedinstvenom tržištu za plaćanje u evrima (SEPA) a to će značiti manje provizije i ubrzanje prekograničnih plaćanja.

"Ubrzano radimo i na zelenim koridorima kako ne bismo imali zadržavanje na drumskim i železničkim graničnim prelazima u teretnom saobraćaju prilikom izvoza i uvoza roba", napisao je Mali.

Prema njegovim rečima, povezivanje ekonomija i uklanjanje prepreka su veliki i važni ciljevi koji vode ka suštinskom razvoju Srbije i regiona i boljoj budućnosti za naše građane.

"Hoćemo da Srbija raste, tražimo nove izvore rasta i načine da olakšamo poslovanje našim privrednicima. Time stvaramo mogućnosti za dodatno zapošljavanje, za otvaranje novih radnih mesta i novih fabrika, i time naša ekonomija postaje konkurentnija i atraktivnija za investicije", naveo je Mali.

Osim ulaganja kroz budžet, kao što su izdvajanja za infrastrukturu i sve druge oblasti koje su važne za građane, kako kaže ministar finansija Srbije, ovo su dodatni napori kako bi dalje ojačali našu privredu i ostvarivali što veće stope rasta.

Plan rasta za Zapadni Balkan predviđa finansijsku podršku od šest milijardi evra, od kojih su dve milijarde bespovratni grantovi, a četiri milijarde povoljni krediti koje daje EU, a cilj je da se podstakne ekonomski rast regiona i ubrza socio-ekonomsko usklađivanje.

Plan se odnosi na period od 2024. do 2027. godine i predviđa da svaka vlada zapadnobalkanske šestorke dobije određenu sumu novca na svakih šest meseci, zavisno od reformi koje je sprovela u tom periodu.

Lideri Zapadnog Balkana su o Planu rasta u januaru u Skoplju razgovarali sa zvaničnicima EU i SAD, kada je održan susret "Zapadni Balkan i EU".

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je krajem februara učestvujući na Regionalnom samitu o Planu rasta i ekonomskog približavanja, rekao da će nam Plan rasta za Zapadni Balkan omogućiti da dodatno koristimo bližu saradnju unutar samog regiona i sa EU.

"To nas približava velikom tržištu od preko 400 miliona potrošača, uz pristup većem broju dobavljača roba i usluga, nižim troškovima proizvodnje i jednostavnijim načinima trgovanja", naveo je Vučić.

Predsednik je tada istakao da su, osim toga, tu i potencijali za otvaranje novih radnih mesta, niže cene, bolji kvalitet, bezbednost i širi izbor proizvoda i usluga, više inovacija, istraživanja i razvoja, mobilnost preduzeća i pojačana ekonomska aktivnost.

"Zato je za Srbiju ključno ubrzanje integracija u oblasti zelenih koridora, ocenjivanje usaglašenosti i jedinstveno tržište plaćanja u evrima, sa krajnjim ciljem da naši građani imaju koristi od ove saradnje", rekao je Vučić.