Predstavljanje enciklopedije „Mihajlo Pupin”

Ilustrovana enciklopedija „Mihajlo Pupin” biće predstavljena danas od 12 sati u Pozorišnom muzeju u Zaječaru.

O knjizi će govoriti autori: profesor dr Dragoljub Martinović, koji se više od 35 godina bavi Pupinom i magistar elektrotehnike Boško Gajić.

Mihajlo Pupin (1854–1935) potekao je iz malog sela Idvora, „koje ne možete naći ni na jednoj zemljopisnoj karti”, kako je napisao u autobiografiji. Upornom borbom i neumornim radom izborio je sebi visoko i slavno mesto u svetskoj nauci. Bio je farmer, nosač uglja, moler, drvoseča i fabrički radnik. Radio je ono što je naučio u Idvoru od oca, uglednog seljaka i mudre majke koja ga je uvek podsticala da uči i ode u svet u kome je videla sinovljevu budućnost.

U kući je vaspitavan u duhu srpskih tradicija kojima je ostao veran do kraja života. U idvorskoj osnovnoj školi stekao je skromno znanje koje je proširio u gimnaziji u Pančevu. Njegovo redovno školovanje prekinuto je onda kada je na protestnoj bakljadi uhvaćen da gazi spaljenu austrijsku zastavu. Morao je da napusti Pančevo i nastavi školovanje u Pragu. Ubrzo ga je stigla i nova nesreća, umro mu je otac; kako više nije mogao da očekuje finansijsku potporu od porodice, on se praktično bez centa u džepu upućuje u Ameriku.

Posle mukotrpnog prelaska Atlantika i teškog razdoblja borbe za goli život u Americi, onog trenutka kada je dobio bolji posao u fabrici keksa, prihvatio se učenja u fabričkoj večernjoj školi. Bila je to njegova životna šansa i on se s ogromnom energijom posvećuje učenju engleskog, latinskog i grčkog jezika, istorije i prirodnih nauka. Cilj mu je bio da se pripremi za polaganje prijemnog ispita na Kolumbija univerzitetu, što je i uspeo 1879. godine. Na studijama se izdržavao od sopstvenog rada i malih nagrada koje je dobijao kao uspešan student. Tek na trećoj godini studija prestao je da se bavi fizičkim radom: onda kada je uspeo da dođe do sredstava za život podučavajući studente.

Svoje izuzetne kvalitete Pupin je iskazao na univerzitetu; pružila mu se prilika da nastavi postdiplomske studije. Jedno vreme se kolebao da li da nastavi studije jezika ili da se bavi tehnikom. I na jednom i na drugom polju postigao je odlične rezultate. Konačno, prevagnula je želja za studijama tehnike i tako se ubrzo našao u Evropi, u Kembridžu, gde je došao sa željom da se bavi Maksvelovom elektromagnetskom teorijom…