Film i književnost će uvek biti relevantni

Slavni irski reditelj, scenarista i producent Džim Šeridan, večeras će u Beogradu, u zdanju Kinoteke u kojem će mu biti uručen i „Zlatni pečat“ za izuzetan doprinos, svečano otvoriti 12. Festival irskog filma. Odmah posle toga biće prikazan i njegov kultni film „Moje levo stopalo”, nominovan za „Oskara” 1990. za najbolji film, najboljeg reditelja, adaptirani scenario i najbolju mušku ulogu, dok je sa statuetom u rukama završio glumac Danijel Dej-Luis kao tumač glavnog lika.

Šeridan, lično, za svoje klasike kao što su „Polja”, „Moje levo stopalo”, „U ime oca” i „Bokser” bio nominovan za šest „Oskara”, što mu je, po sopstvenom priznanju, promenilo rediteljski život i navelo ga tada da pomisli da će ga „posle toga stalno pratiti uspesi”, ali je brzo naučio i „da postoje i nizbrdice”.

– Um se lako prilagođava uspehu ili neuspehu. U tvojoj glavi je mali čovek koji govori: „Možeš uspeti, možeš uspeti, ne obraćaj pažnju ni na koga“, pa šta bude – izjavio je svojevremeno Šeridan, svestan da se ne može stalno umetnički ponavljati „jer uvek morate da radite nešto novo”.

Džim Šeridan ima impozantnu karijeru obogaćenu i snimanjem dokumentarnih filmova među kojima je i onaj nedavni „Peter O’Tul: Duž nebeskog puta za Akabu”, gde je rasvetlio komplikovani ali i brilijantni život i karijeru slavnog glumca 10 godina posle njegove smrti. U Beograd je stigao sa međunarodnog festivala u Dohi gde je održao svoju majstorsku radionicu i odakle mi je ljubazno i rado odgovorio na molbu da specijalno za „Politiku” odgovori na nekoliko pitanja.

Nije vam prvi put da ste u Srbiji. Koliko znate o njoj?

Bio sam u Srbiji nekoliko puta u prošlosti, posebno volim Beograd, fascinantnu prestonicu koja sadrži toliko kulture i lepote. Volim srpsku istoriju i film pa znam ponešto o tome.

Dugo smo uz vaše ime povezivali irski film, zbog vaših ostvarenja za koje ste napisali i scenario. Vaš autorski glas je uvek bio jak, ali u današnje vreme, ovakvo kakvo je, da li je to i dalje glas s dovoljno autoriteta?

Verujem da će film i književnost uvek biti relevantni bez obzira na to u kom vremenu se nalazimo. Mislim da postoji određena moć u filmovima koji izazivaju emocije u ljudima.

Gde je danas irska kinematografija? Više na Ostrvu ili u Evropi?

Danas irskoj kinematografiji ide dobro, imamo mnogo novih mladih talenata i velikih imena. Kilijan Marfi je proglašen za najboljeg glumca ove godine, što je sjajno. Rekao bih da se irski film proširio po celom svetu i pogodio srca mnogih.

Vi ste i producent, da li je danas teže upravljati finansijskom konstrukcijom filma nego ranije?

Svakako je teže u ovim sumornim vremenima, ali ako samo nastavite da gurate projekat, verujem da će negde stići.

Da li ste zabrinuti zbog moguće zloupotrebe veštačke inteligencije u filmskom biznisu?

Veoma sam zabrinut, smatram da to treba da se reguliše i da treba više da se brine o tome. To je već uništilo novinarstvo i verujem da bi moglo loše da utiče na živote ljudi ako se to ne reguliše kako treba.

Bliži se dodela „Oskara”, kakva su vaša sećanja na to?

Dodela „Oskara” je neverovatan događaj i smatram sam da je to bilo sjajno veče, imam toliko lepih uspomena na to. Irska je bila veoma ponosna.

Irski film u Beogradu

Nedelja irskog filma, kao filmski deo programa 12. Beogradskog irskog festivala (BIF), počinje večeras u 19 časova u zgradi Kinoteke u Uzun Mirkovoj ulici,    projekcijom filma Džima Šeridana „Moje levo stopalo”, koji je Danijelu Dej-Luisu doneo „Oskara”. Svi ostali filmovi biće emitovani u zgradi Kinoteke u Kosovskoj 11.

Tokom osam dana Festivala, posvećenih filmu publika će moći da vidi čak 15 ostvarenja irskih autora, a nit koja povezuje sve filmove je želja selektora da nas upozna sa životom i dostignućima ikoničnih Iraca, od glumaca, muzičara i pisaca, do fudbalera i gej aktivista.

Gosti Beograda i BIF-a, pored Šeridana, biće i reditelji Alan Gilsenan, nekadašnji direktor Instituta za film u Irskoj i Kevin Hju, kao i rediteljka Katerin Hart i Edvina Forkin, osnivač produkcije „Zanzibar”. Gledaćemo njihove filmove u Kinoteci, u zgradi u Kosovskoj 11, gde će, nakon projekcije, autori razgovarati sa publikom.

„Filmski program ove godine predstavlja stvaraoce koji su bili ili su danas ikone irske kulture i umetnosti, ljude koji su Irsku stavili na mapu svetskog stvaralaštva. Publika u Srbiji će videti filmove koji slave život čuvenih glumaca Pitera O’Tula i Ričarda Harisa, zatim ovde voljenih Šejna Mekgauana i Šinejd O’Konor ali i fudbalske zvezde i heroja Mančester junajteda, Džordža Besta ili gej aktivistkinje, transvestita Panti Blis”, kaže Jaš Kaminski, direktor i pokretač BIF-a u Srbiji.

Spisak filmova, datum i vreme projekcije mogu se pronaći na sajtu Beogradskog irskog festivala.

Filmski program je ostvaren u saradnji sa međunarodnim programom Instituta za film Irske koji podržavaju organizacije Culture Ireland i Screen Ireland.

M. V.