Филм и књижевност ће увек бити релевантни

Славни ирски редитељ, сценариста и продуцент Џим Шеридан, вечерас ће у Београду, у здању Кинотеке у којем ће му бити уручен и „Златни печат“ за изузетан допринос, свечано отворити 12. Фестивал ирског филма. Одмах после тога биће приказан и његов култни филм „Моје лево стопало”, номинован за „Оскара” 1990. за најбољи филм, најбољег редитеља, адаптирани сценарио и најбољу мушку улогу, док је са статуетом у рукама завршио глумац Данијел Деј-Луис као тумач главног лика.

Шеридан, лично, за своје класике као што су „Поља”, „Моје лево стопало”, „У име оца” и „Боксер” био номинован за шест „Оскара”, што му је, по сопственом признању, променило редитељски живот и навело га тада да помисли да ће га „после тога стално пратити успеси”, али је брзо научио и „да постоје и низбрдице”.

– Ум се лако прилагођава успеху или неуспеху. У твојој глави је мали човек који говори: „Можеш успети, можеш успети, не обраћај пажњу ни на кога“, па шта буде – изјавио је својевремено Шеридан, свестан да се не може стално уметнички понављати „јер увек морате да радите нешто ново”.

Џим Шеридан има импозантну каријеру обогаћену и снимањем документарних филмова међу којима је и онај недавни „Петер О’Тул: Дуж небеског пута за Акабу”, где је расветлио компликовани али и брилијантни живот и каријеру славног глумца 10 година после његове смрти. У Београд је стигао са међународног фестивала у Дохи где је одржао своју мајсторску радионицу и одакле ми је љубазно и радо одговорио на молбу да специјално за „Политику” одговори на неколико питања.

Није вам први пут да сте у Србији. Колико знате о њој?

Био сам у Србији неколико пута у прошлости, посебно волим Београд, фасцинантну престоницу која садржи толико културе и лепоте. Волим српску историју и филм па знам понешто о томе.

Дуго смо уз ваше име повезивали ирски филм, због ваших остварења за које сте написали и сценарио. Ваш ауторски глас је увек био јак, али у данашње време, овакво какво је, да ли је то и даље глас с довољно ауторитета?

Верујем да ће филм и књижевност увек бити релевантни без обзира на то у ком времену се налазимо. Мислим да постоји одређена моћ у филмовима који изазивају емоције у људима.

Где је данас ирска кинематографија? Више на Острву или у Европи?

Данас ирској кинематографији иде добро, имамо много нових младих талената и великих имена. Килијан Марфи је проглашен за најбољег глумца ове године, што је сјајно. Рекао бих да се ирски филм проширио по целом свету и погодио срца многих.

Ви сте и продуцент, да ли је данас теже управљати финансијском конструкцијом филма него раније?

Свакако је теже у овим суморним временима, али ако само наставите да гурате пројекат, верујем да ће негде стићи.

Да ли сте забринути због могуће злоупотребе вештачке интелигенције у филмском бизнису?

Веома сам забринут, сматрам да то треба да се регулише и да треба више да се брине о томе. То је већ уништило новинарство и верујем да би могло лоше да утиче на животе људи ако се то не регулише како треба.

Ближи се додела „Оскара”, каква су ваша сећања на то?

Додела „Оскара” је невероватан догађај и сматрам сам да је то било сјајно вече, имам толико лепих успомена на то. Ирска је била веома поносна.

Ирски филм у Београду

Недеља ирског филма, као филмски део програма 12. Београдског ирског фестивала (БИФ), почиње вечерас у 19 часова у згради Кинотеке у Узун Мирковој улици,    пројекцијом филма Џима Шеридана „Моје лево стопало”, који је Данијелу Деј-Луису донео „Оскара”. Сви остали филмови биће емитовани у згради Кинотеке у Косовској 11.

Током осам дана Фестивала, посвећених филму публика ће моћи да види чак 15 остварења ирских аутора, а нит која повезује све филмове је жеља селектора да нас упозна са животом и достигнућима иконичних Ираца, од глумаца, музичара и писаца, до фудбалера и геј активиста.

Гости Београда и БИФ-а, поред Шеридана, биће и редитељи Алан Гилсенан, некадашњи директор Института за филм у Ирској и Кевин Хју, као и редитељка Катерин Харт и Едвина Форкин, оснивач продукције „Занзибар”. Гледаћемо њихове филмове у Кинотеци, у згради у Косовској 11, где ће, након пројекције, аутори разговарати са публиком.

„Филмски програм ове године представља ствараоце који су били или су данас иконе ирске културе и уметности, људе који су Ирску ставили на мапу светског стваралаштва. Публика у Србији ће видети филмове који славе живот чувених глумаца Питера О’Тула и Ричарда Хариса, затим овде вољених Шејна Мекгауана и Шинејд О’Конор али и фудбалске звезде и хероја Манчестер јунајтеда, Џорџа Беста или геј активисткиње, трансвестита Панти Блис”, каже Јаш Камински, директор и покретач БИФ-а у Србији.

Списак филмова, датум и време пројекције могу се пронаћи на сајту Београдског ирског фестивала.

Филмски програм је остварен у сарадњи са међународним програмом Института за филм Ирске који подржавају организације Culture Ireland i Screen Ireland.

М. В.