Zlatna lepotica azijskih šuma

Tajlandski seljaci veruju da će paljenjem krzna „vatrenog tigra” oterati tigrove koji ulaze u njihova naselja. Kada krenu na put, osećaju se bezbednije ako sa sobom nose bar jednu dlaku ove divlje mačke. A o misterioznom „vatrenom tigru” zoolozi ni danas ne znaju sve. Svoje latinsko ime Catopuma temminckii, koje je kasnije promenjeno u Pardofelis temminckii, ova životinja je dobila u čast holandskog prirodnjaka Konrada Jakoba Temnika, a u narodu je poznata pod imenom azijska zlatna mačka.

Živi, kako joj i ime kaže, u Aziji, i to na jugoistoku – od Nepala do južnog dela Kine, Indije, Tajlanda i Sumatre. Najradije se zadržava u šumama ispresecanim stenovitim predelima a poneki primerak zaluta i u travnate ravnice. Zlatnih mačaka ima i na Himalajima, sve do 3.000 metara nadmorske visine. Krzno im je najčešće riđe ili zlatnobraon, ali može biti i crno ili sivo. Obično je jednobojno, sa belom dlakom na stomaku i donjoj strani repa a samo ponekad prošarano pegama, sličnim onima koje ima leopard. Ženke su dugačke oko sedamdeset santimetara a mužjaci oko jedan metar, dok im je rep dugačak oko pola metra. Najkrupniji primerci dostižu masu od petnaestak kilograma.

Skoro sve što naučnici znaju o životu ovih divljih mačaka saznali su na osnovu posmatranja životinja koje se čuvaju u zoološkim vrtovima ili rezervatima. Dugo se verovalo da su azijske zlatne mačke noćne životinje. Tek nedavno otkriveno je da su aktivne i tokom dana. Najradije love na tlu ali su, kad ogladne, spremne i da se popnu na drvo, u čemu su, kao i ostale mačke, veoma vešte. Njihov plen obično su sitnije životinje – ptice, gušteri, manji sisari i glodari. Kada krenu u lov na krupniju divljač, kao što je jelen, zlatne mačke se udružuju u parove. U gladnim godinama napadaju i domaću stoku i živinu, a retko, kad su prinuđene, jedu i lešine i otpatke.

Pare se na skrovitim mestima – u šupljem drveću, među stenama ili u jamama izdubljenim u zemlji. Posle tri meseca ženka obično omaci samo jedno ili dva mačeta, mada su zabeleženi i slučajevi da ih ima i po devet. Mladunci po dolasku na svet imaju oko četvrt kilograma. Zahvaljujući hranljivom majčinom mleku, već tri sedmice kasnije težina im se udvostruči, dok su sa mesec i po dana trostruko teži nego u vreme rođenja. Sezona parenja kod ovih divljih mačaka ne postoji: ako mačići nastradaju, ženka i mužjak se već posle četiri meseca brinu o novom leglu mladih.

Životinje odgajane u zarobljeništvu mogu da dožive oko osamnaest godina, dok je trajanje života ovih mačaka u divljini nepoznato, ali je sigurno da u surovim prirodnim uslovima žive mnogo kraće. Zlatnih lepotica azijskih šuma svake godine je sve manje jer ih ljudi love zbog krzna, mesa i kostiju i uništavaju njihova prirodna staništa, pa se ove životinje povlače u nepristupačne predele gde ljudska noga još nije kročila.