Život na odloženo plaćanje

Silom prilika, penzioneri u Srbiji razvili su specifičnu veštinu, a to je da „kratko produže”, „malo povećaju” i od skromnih namirnica naprave bogatu trpezu. Zato su s radošću primili vest o povećanju penzija koja je stigla iz kabineta premijera Mirka Cvetkovića. Naime, najavljeno je da će penzije porasti za 10 odsto.Međutim, radost je bilakratkog veka. Najavljeno povećanje penzija ostalo je u senci poskupljenja gasa, pretplate na telefon, telefonskih impulsa, hrane, komunalnih i drugih usluga.

Borivoje (82) i Dubravka (73) Stanković iz Beograda u penziju su otišli pre 20 godina. Svoj radni staž Borivoje je okončao u „Jugoautu” u kome je bio šef jednog odeljenja, a Dubravka je u penziju otišla s radnog mesta stenodaktilografa „Tehnoprometa”. Sa ukupnim mesečnim primanjima od oko 50.000 dinara spadaju u grupu penzionera sa prosečnim penzijama. Bračni par Stanković stanuje na šestom spratu tipične beogradske višespratnice. U dvosobnom stanu žive sa sinom, snajom i dvojicom unuka, svakoga dana u prodavnici samo za najpotrebnije namirnice potroše oko 1.000 dinara.

– Polovina moje penzije, koja cela iznosi oko 20.000 dinara, odlazi na podmirivanje računa. Svakog meseca za električnu energiju odvajamo oko 3.000 dinara, komunalne usluge plaćamo 5.500 dinara, a telefon između 1.500 i 2.000 dinara. Takođe, svakog meseca smo u obavezi da za kablovsku televiziju izdvojimo 500 dinara, a za održavanje zgrade 200 dinara. Trudimo se da sva dugovanja izmirimo na vreme, ali nekad i ne uspemo – objašnjava za „Politiku” Dubravka Stanković i primećuje da će se obećano povećanje penzija utopiti u troškove života.

Prema zvaničnim statističkim podacima, potrošačka korpa za avgust (poslednji statistički obrađeni mesec) „težila” je 32.692 dinara. Međutim, poskupljenja u septembru izmenila su situaciju, pa je za iste namirnice potrebno više novca.

(/slika2)– Najviše trošimo na hranu, pa, da bismo uštedeli, jednom do dva puta mesečno odlazimo u veću nabavku jevtinijih namirnica. Kako je cena mesa visoka, trudimo se da svake godine obezbedimo veću količinu po nižoj ceni – kazala je Dubravka Stanković.

Samo zahvaljujući sinu i snaji, bračni par Stanković uspeva da obnovi nameštaj i belu tehniku, ali, kako su nam objasnili, na kredit.

– Imamo sreće da su nam sin i snaja zaposleni, pa ako zatreba možemo računati na njihovu pomoć. Bilo nam je zaista teško kada je sin morao da ode na neplaćeni odmor, a snaja ostala bez posla u „Beobanci”. Tada smo živeli od naše dve penzije i to nije bilo nimalo jednostavno – seća se teških dana Borivoje Stanković.

Prema rečima ovog bračnog para, troškovi života ne dozvoljavaju nikakvu štednju, pa koriste oprobanu taktiku – kupovinu na odloženo plaćanje.

Garderobu je nemoguće obnoviti bez dodatnih odricanja, a, pošto bi se to odrazilo na kupovinu hrane i uredno plaćanje računa, Stankovići to pitanje stalno odlažu. Isto važi i za letovanje ili odlazak u banju, primeran odmor za ljude koji su pošteno odradili svoj radni vek. Srećom, u nekim finansijski boljim vremenima obezbedili su sebi vikendicu u okolini Beograda gde rado odlaze sa unucima. Kako kaže Dubravka Stanković, uprkos svim problemima s penzijama i poskupljenjima, ipak su zadovoljni pošto žive u skladnoj i srećnoj porodici.