Живот на одложено плаћање

Силом прилика, пензионери у Србији развили су специфичну вештину, а то је да „кратко продуже”, „мало повећају” и од скромних намирница направе богату трпезу. Зато су с радошћу примили вест о повећању пензија која је стигла из кабинета премијера Мирка Цветковића. Наиме, најављено је да ће пензије порасти за 10 одсто.Међутим, радост је билакратког века. Најављено повећање пензија остало је у сенци поскупљења гаса, претплате на телефон, телефонских импулса, хране, комуналних и других услуга.

Боривоје (82) и Дубравка (73) Станковић из Београда у пензију су отишли пре 20 година. Свој радни стаж Боривоје је окончао у „Југоауту” у коме је био шеф једног одељења, а Дубравка је у пензију отишла с радног места стенодактилографа „Технопромета”. Са укупним месечним примањима од око 50.000 динара спадају у групу пензионера са просечним пензијама. Брачни пар Станковић станује на шестом спрату типичне београдске вишеспратнице. У двособном стану живе са сином, снајом и двојицом унука, свакога дана у продавници само за најпотребније намирнице потроше око 1.000 динара.

– Половина моје пензије, која цела износи око 20.000 динара, одлази на подмиривање рачуна. Сваког месеца за електричну енергију одвајамо око 3.000 динара, комуналне услуге плаћамо 5.500 динара, а телефон између 1.500 и 2.000 динара. Такође, сваког месеца смо у обавези да за кабловску телевизију издвојимо 500 динара, а за одржавање зграде 200 динара. Трудимо се да сва дуговања измиримо на време, али некад и не успемо – објашњава за „Политику” Дубравка Станковић и примећује да ће се обећано повећање пензија утопити у трошкове живота.

Према званичним статистичким подацима, потрошачка корпа за август (последњи статистички обрађени месец) „тежила” је 32.692 динара. Међутим, поскупљења у септембру изменила су ситуацију, па је за исте намирнице потребно више новца.

(/slika2)– Највише трошимо на храну, па, да бисмо уштедели, једном до два пута месечно одлазимо у већу набавку јевтинијих намирница. Како је цена меса висока, трудимо се да сваке године обезбедимо већу количину по нижој цени – казала је Дубравка Станковић.

Само захваљујући сину и снаји, брачни пар Станковић успева да обнови намештај и белу технику, али, како су нам објаснили, на кредит.

– Имамо среће да су нам син и снаја запослени, па ако затреба можемо рачунати на њихову помоћ. Било нам је заиста тешко када је син морао да оде на неплаћени одмор, а снаја остала без посла у „Беобанци”. Тада смо живели од наше две пензије и то није било нимало једноставно – сећа се тешких дана Боривоје Станковић.

Према речима овог брачног пара, трошкови живота не дозвољавају никакву штедњу, па користе опробану тактику – куповину на одложено плаћање.

Гардеробу је немогуће обновити без додатних одрицања, а, пошто би се то одразило на куповину хране и уредно плаћање рачуна, Станковићи то питање стално одлажу. Исто важи и за летовање или одлазак у бању, примеран одмор за људе који су поштено одрадили свој радни век. Срећом, у неким финансијски бољим временима обезбедили су себи викендицу у околини Београда где радо одлазе са унуцима. Како каже Дубравка Станковић, упркос свим проблемима с пензијама и поскупљењима, ипак су задовољни пошто живе у складној и срећној породици.