U svetu kao kod kuće

Deo programske celine „Sintopija” manhajmskog pozorišta Teatarhaus G7 posvećen temama demokratizacije i dedemokratizacije biće predstavljen i beogradskoj publici danas i sutra u Bitef teatru. U projektu „Sintopija” po pozivu su učestvovali umetnici iz Nemačke, zatim Paname, Malezije, Tajvana i Srbije. Njen deo pod nazivom „U svetu kao kod kuće”, koji će publika biti u prilici da vidi u Bitef teatru, čine pozorišna instalacija „Radikalna intimnost” Vojislava Klačara i Vlatka Ilića, i crteži nemačke slikarke Ane Lajbah naslovljeni sa „Skoro kao kod kuće”.

– „Radikalna intimnost” je rad o prostorima, onim kojih se sećamo, prostorima naših ranih dana, iščezlim okvirima i našim svakodnevnim okruženjima, i o tome kako ih oblikujemo i kako oni povratno oblikuju nas. Kada smo stupili u kontakt sa Filipom Bodeom, dramaturgom pozorišta Teatarhaus G7, razgovarajući o tome kako se teme demokratizacije i dedemokratizacije tiču savremene umetnosti, i kako se njima možemo baviti kada i dok stvaramo, došli smo na ideju da težište našeg rada stavimo na jednu kuću i dvorište nadomak Beograda gde živimo i koje živeći u njima menjamo, evo već 15 godina – objašnjava za „Politiku” Vojislav Klačar, dok  Vlatko Ilić  naglašava da demokratija nije samo model društvenog uređenja, niti se ona tiče samo političkih institucija i procesa u jednom užem smislu te reči.

– Demokratija ima veze i s tim kako živimo naše živote, a oni se uvek odvijaju u nekakvim okruženjima. To su naše sobe, zgrade, ulice kojima se krećemo, naša radna mesta, a to su danas u sve većoj meri i tehnološki generisana okruženja. Ona svoj oblik poprimaju kroz susret sa nama, i ujedno svedoče o tome da li življenjem mi prosto reprodukujemo postojeće simboličke norme i društvene strukture, ili ne. Pomenuta kuća i dvorište su za ovih 15 godina našeg boravljenja u njima gotovo u potpunosti izmenjeni. Kuća se prepravljala, njeni su zidovi prekriveni bršljanom, dvorište je ispunjeno različitih sadnicama, dok njegovi različiti delovi čuvaju sećanje na ona mesta iz kojih smo potekli – tvrdi Vlatko Ilić.

Projekat „Sintopija” koncipiran je tako da uspostavi dijalog između umetnika i umetnica iz Manhajma s jedne, i iz drugih zemalja sa druge strane.

– U okviru naše tematske celine, Filip Bode nas je povezao sa nemačkom slikarkom Anom Lajbah, i na njenim crtežima je prikazan hibridni svet ispunjen motivima iz njene i naše svakodnevice. Kada je reč o „Radikalnoj intimnosti”, mi smo želeli da publiku dovedemo u naš prostor, ali da ona pritom oseti izvesnu dezorijentisanost, koja nas uvek podstiče na dodatni napor kako bismo se orijentisali, pa i doslovno, jer tada na drukčiji način obraćamo pažnju na naše neposredno okruženje i to šta nam se nalazi nadohvat ruke – priča Vojislav Klačar.

Scena Bitef teatra, po rečima Vlatka Ilića, postaje scena drugog mesta koje zaista postoji, našeg dvorišta i kuće. Pozorišnu instalaciju stoga čine audio-šetnja kroz ovaj ambijent i sasvim lična foto-arhiva koja svedoči o transformacijama kroz koje on prolazi, dok središno mesto zauzima izloženi objekat, krevet ispunjen zemljom, i video-rad sa glumcima Aleksandrom Kecmanom i Petrom Đurđevićem, koji će biti prisutni i na sceni.

– U pitanju jeste prostor intime, a njegova radikalnost počiva na tome što se intimnost proteže preko zidova i izvan toga što tradicionalno shvatamo kao privatnu sferu, najpre u svoje neposredno okruženje remeteći na izvestan način uređen niz kuća, još karakterističan za Vojvodinu gde se ova kuća i dvorište nalaze, a sada i u prostor pozorišta. Ljudi i predmeti, živi i neživi svet, ne zatiču se ispred nas nasumično. Naše okruženje, i simboličko i materijalno, nužno je odraz određene ideologije, toga kako razumemo svet i naše mesto u njemu. Ukoliko težimo svetu u kojem bismo se svi osetili kao kod kuće, neophodno je demontirati njegovo zdravorazumsko shvatanje, ne bi li nam se ukazale perspektive drukčije i bolje budućnosti – tvrdi Vlatko Ilić.