Slovačka između Ukrajine i Rusije

Slobodan Samardžija

Slovačka nije zadovoljna određenim klauzulama Dogovora o saradnji na planu odbrane, potpisanim sa Sjedinjenim Američkim Državama februara 2022. i tražiće njihovu reviziju, saopšteno je u Bratislavi. „Pojedini uslovi sporazuma nisu pažljivo definisani i o njima bi trebalo što pre razgovarati, pošto jedino dobro izbalansiran dogovor može da obezbedi željeni efekat”, izjavio je pre neki dan slovački ministar odbrane Robert Kalinak.

Pomenuti sporazum kojim su naznačena pravila saradnje sa SAD i finansiranja oružanih snaga Slovačke, uz poštovanje punog suvereniteta zemlje, nije moguće poništiti u roku od najmanje 10 godina, i univerzalni je akt koji su potpisale i druge zemlje članice NATO-a koje su nekada bile u sastavu Varšavskog pakta ili su pripadale Sovjetskom Savezu. Ovaj akt je bio žestoko osporavan od tada opozicionih partija Smer i Hlas, koje su za njegovo prihvatanje zahtevale narodni referendum.

U međuvremenu, hiljade ljudi okupile su se na ulicama Bratislave u protestu protiv aktuelne vlade Roberta Fica, koja se optužuje za približavanje Rusiji i od koje se zahteva da Ukrajini obezbedi veću vojnu i finansijsku pomoć. Na račun vlade stižu i optužbe da pokušava da obnovi veze s Moskvom, kako na političkom, tako i na kulturnom planu. Poseban revolt protestanata, ali i susedne Češke Republike, izazvao je nedavni susret slovačkog ministra spoljnih poslova Juraja Blanara s ruskim kolegom Sergejem Lavrovom.

Vidljivo je da su Slovaci oštro podeljeni u vezi s dešavanjima u Ukrajini. Da li je reč o strahu od Rusije, ili strahu od NATO-a, kojem zvanično pripadaju, ili o relativnoj blizini ukrajinskog bojišta, teško je reći. U svakom slučaju, nedavna studija je pokazala da tek 40 odsto Slovaka smatra da je Rusija glavni krivac i uzročnik rata u komšiluku. Nasuprot njima, 34 procenta ispitanika krivicu svaljuje na Zapad, uz opasku da je Rusija samo izazvana. Čak 17 odsto zastupa mišljenje da je krivica na samoj Ukrajini i da je problem u činjenici da su vlasti bivše sovjetske republike vršile žestok pritisak na stanovništvo koje govori ruskim jezikom, kako na kulturnom, tako i na političkom planu, što je i izazvalo revolt.

Da li je primer Slovačke samo uvod u neminovno odbijanje srednjoevropskih država da i dalje učestvuju u američkom ratu u Ukrajini i koliko će taj bunt imati uticaja na dešavanja pred predsedničke izbore u SAD pokazaće naredni meseci. Ono što je već sada vidljivo jeste činjenica da prelazak bivših sovjetskih satelita pod okrilje Zapada nije doneo očekivane pogodnosti. Nijedna od bivših država Varšavskog pakta nije doživela blagodeti ni Austrije, ni Belgije, ni Grčke ili sličnih, a kamoli standard najmoćnijih evropskih zemalja kakav im je obećavan. Biti zanemareno dete u porodici nije prijatna situacija, pogotovo što izlaz možda postoji na nekim drugim stranama sveta.

Oštra podela Evrope na istok i zapad, kakva nije viđena ni u vreme najhladnijeg perioda hladnog rata, nije proizvod lokalnih nesuglasica ili sporenja. Nametnuta je, prevashodno od Sjedinjenih Američkih Država i NATO-a koji su za cilj imali potpuno vojno i ekonomsko zaokruživanje Rusije i njeno „izbacivanje” iz svih evropskih poslova. Naravno, kola su se slomila prevashodno na onim državama i narodima koji su godinama bili pod političkim uticajem Sovjetskog Saveza.

Cepanje SSSR-a i slabost Rusije iz vremena Borisa Jeljcina samo su ubrzali proces distanciranja. Ipak, neke stvari nisu mogle da budu prevaziđene u kratkom roku. Međusobna privredna zavisnost „istočnih” prostora bila je čvrsto utemeljena i prelazak u novi tabor doneo je podosta teškoća, pre svega na društvenom planu. Mnoga obećanja i mnoge nade ostali su neostvareni. Na sve se nadovezala realna opasnost od ratne kataklizme.

Neodgovorne izjave pojedinih evropskih političara o spremnosti da se na ukrajinsko bojište pošalju i vojnici zapadnih zemalja doprinele su da mogućnost proširenja ukrajinskog rata počinje sve ozbiljnije da se shvata i unosi sve veći nemir. Slovaci znaju da su veoma blizu linije fronta i da bi pretvaranje njihove zemlje u jedan od punktova zapadnih oružanih snaga moglo da im na glave natovari veliku nesreću. Pritom su svesni i da oni koji od njih traže žrtvovanje sami na to nisu spremni i stvari posmatraju s bezbedne daljine.

Slovaci ne beže od slanja humanitarne pomoći u Ukrajinu. Naprotiv, svesni svoje pozicije pokušavaju da se što bolje prilagode okolnostima. Ipak, znaju i da moćnici sa Zapada ne prezaju da blizinu ukrajinskog bojišta upotrebe u sopstvenu korist. U Bratislavi su nedvosmisleno istakli da je pomoć u lekovima, hrani, obezbeđivanju utočišta za ratne izbeglice... jedna stvar, a slanje naoružanja i ljudi sasvim druga. Ovde, jednostavno, ne žele da postanu meta ni ruske ni američke strane. Naravno, ukoliko im to bude dozvoljeno.