Zaštita životne sredine je pitanje našeg opstanka

Možda bi moglo da se smesti i u rubriku „Verovali ili ne”, ali i Đorđe Ogrizović i Vasilije Matijašević znali su da će da se vrate u Srbiju i pre nego su otišli na prestižne evropske univerzitete. Đorđe sa Kembridža, a Vasilije sa praškog Univerziteta za hemiju i tehnologiju ponovo su tamo odakle su i krenuli – na Tehnološko-metalurškom fakultetu (TMF), na Katedri za inženjerstvo zaštite životne sredine. U subotu će srednjoškolce, buduće studente dočekivati u zgradi fakulteta na Malom Tašu kako bi ih upoznali sa studijskim programom i aktuelnim istraživanjima.

– Zaštita životne sredine nije samo puka ekologija, to je pitanje našeg opstanka. Statistika je pokazala da je tokom pandemije korone više ljudi umrlo od zagađenog vazduha nego od posledica novog virusa. Tako da je naš posao sličan poslu lekara, jer je i inženjerima zaštite životne sredine na prvom mestu zdravlje ljudi. Samo što se mi, umesto lečenjem, bavimo preventivom – objašnjava za „Politiku” Vasilije Matijašević, istraživač pripravnik na katedri za inženjerstvo zaštite životne sredine.

Da li je ekologija u Srbiji samo kamen spoticanja na putu ka Evropskoj uniji i da li se o životnoj sredini razmišlja samo kroz ispunjenje zadataka iz poglavlja 27? Gde njihove kolege, kada postanu inženjeri zaštite životne sredine, mogu da se zaposle?

– Ponuda je zaista dosta. Sve velike korporacije idu u zelenom smeru, potrebni su im konsultanti, inženjeri za projektovanje postrojenja... Uz to, sada je u zemlji aktuelan projekat „Čista Srbija”, izgradnja kanalizacione infrastrukture i infrastrukture za odlaganje komunalnog čvrstog otpada. Slobodno mogu da kažem da posla ima za sve aktuelne studente i da će ga biti za one buduće – priča Đorđe Ogrizović, asistent na katedri za inženjerstvo zaštite životne sredine.

O Đorđu javnost je prvi put čula pre pet godina, baš kada se nalazio s druge strane katedre. Povod je bila zlatna medalja sa Olimpijade mladih naučnika iz oblasti zaštite životne sredine, a onda se saznalo i da je reč o nosiocu 107 republičkih, međunarodnih i svetskih nagrada. U godinama koje su usledile Ogrizović je diplomirao na beogradskom TMF-a, a zatim završio master studije na Kembridžu.

– Znate, moj odlazak u Englesku, moju stipendiju podržalo je mnogo srpskih fondacija i kompanija. Iako ostanak nikada nije bio razmatran kao mogući scenario, ne bih ni iz moralnih razloga mogao da napustim zemlju. Sada sam ovde da pomognem mlađim kolegama koji takođe imaju nameru da pohađaju Kembridž, ali i da sve ono što sam naučio tamo primenim ovde, sa studentima u Srbiji – dodaje Ogrizović.

Njihovo iskustvo pokazuje da su, u teorijskom smislu, naši studenti ravnopravni sa onima koji dolaze sa drugih, evropskih univerziteta. Štaviše, ni ni Đorđe ni Vasilije nisu bili studenti drugog reda.

– Naprotiv, nalazili smo se među najmlađim i najuspešnijim. Našim studentima sigurno ne manjka znanja i mogu da stanu na crtu kolegama iz cele Evrope. Ovde dobijaju jake teorijske osnove, ali se tamo više radi na sticanju praktičnog iskustva. I to je ono ka čemu težimo i što na našoj katedri razvijamo – porede Đorđe i Vasilije srpsko i evropsko akademsko iskustvo.

Sutra „Otvorena vrata” na TMF-u

Srednjoškolci koji razmišljaju da obrazovanje nastave na Tehnološko-metalurškom fakultetu u Beogradu mogu da u subotu od 10 do 17 časova dođu na upoznavanje sa ovom visokoškolskom ustanovom. – Tom prilikom sprovešćemo ih kroz sve studijske programe, ali i upoznaćemo ih sa aktuelnim istraživanjima. Upoznavanje smo osmislili tako da im bude zabavno – laboratorija će biti „eskejp rum”, a tu su i kvizovi posle kojih najbolje očekuju i nagrade. Veoma je važno da budući studenti znaju koja je razlika između ovog i srodnih fakulteta, kao i da je jedan od prednosti koju ovde mogu da dobiju ta što mi aktivno sarađujemo sa privredom – priča za „Politiku” Milica Stojković, asistent na katedri za inženjerstvo zaštite životne sredine.