Novinar satkan od tajni

Od našeg stalnog dopisnika

Zagreb, 24. oktobra – Iako je imao burnu profesionalnu novinarsku karijeru i ništa manje miran privatni život, verovatno niko nije verovao da će Ivo Pukanić završiti svoj život onako kako se to desilo juče oko 18.20 časova u samom središtu Zagreba – u atentatu od podmetnute eksplozivne naprave dirigovanom iz daljine.

Svojim pisanjem, uopšte svojim nedeljnikom „Nacional”, ali i vlastitim ponašanjem, izazivao je različite reakcije javnosti, pohvale i osporavanja, a to je na kraju došlo dotle da mu je u proleće ove godine malo ko poverovao da je na njega pokušan atentat. Početkom aprila, kako je tada izvestio policiju i javnost, nešto pred ponoć u blizini njegovog stana u Ilici prišao mu je nepoznati čovek i pokušao da ga ubije iz pištolja, ali se on navodno izmakao a napadaču se zaglavio sledeći metak pa je pobegao. Ispostavilo se, ipak, da je nekom jako smetao.

Pukanić je rođen u januaru 1961. godine u Zagrebu, bio je odličan učenik, a kasnije i Titov stipendista, što se dodeljivalo nadarenim i uspešnim đacima. U novinarstvo je ušao kao fotoreporter krajem 70-ih godina, a u tadašnji „Start”, za koji je snimao devojke za duplericu, uveo ga je Denis Kuljiš, s kojim je od 1991. radio u novopokrenutom „Globusu”, a zatim su se njih dvojica „odmetnuli” 1995. i zajednički osnovali „Nacional”. Posle povlačenja Kuljiša preuzeo je većinski vlasnički deo i razvio „Nacional” do današnjeg izgleda.

Bavio se najosetljivijim temama iz politike i kriminala, posebno onima u vezi s aktivnostima tajnih službi, u međuvremenu stekao brojna bliska poznanstva i kontakte s mnogim osobama iz tih miljea, pokretao više kontroverznih novinarskih akcija za koje se sumnjalo da su povezane sa njegovim ličnim interesom. Najpoznatiji mu je intervju s haškim beguncem Antom Gotovinom, rađen u vreme kada ga navodno nisu mogle locirati najveće svetske tajne službe, pokrenuo je seriju napisa o „balkanskoj duvanskoj mafiji” u kojoj je posebno pisao o Stanku Subotiću Canetu i Milu Đukanoviću, ali je bilo ocena da time u stvari „gađa” tadašnjeg srpskog premijera Zorana Đinđića da bi navodno „otvorio” vrata hrvatskoj duvanskoj industriji na srpsko tržište, itd.

Svojevremeno je pokrenuo i aferu Dubrovačke banke na čijem je čelu bio Neven Barać, s kojim je bio prijatelj, nije se libio da u svom nedeljniku brani takođe svog prijatelja Hrvoja Petrača osuđenog zbog učešća u otmici Zagorčevog sina, a „držao je stranu” i pritvorenom generalu Zagorcu.

Najburniju aferu imao je u proleće ove godine, kada se otkrilo da je upleo prste u prisilno odvođenje njegove supruge u psihijatrijsku bolnicu sa pres-konferencije koju je sazvala da bi javnost obavestila o maltretiranjima kojima je podvrgnuta. Na njenu stranu tada su stale sve organizacije za ljudska prava, utvrdilo se da je nezakonito odvedena u bolnicu u Vrapču, ali se na kraju ništa nije desilo njenom suprugu i početkom decembra trebalo je da se održi prva rasprava na sudu u njihovoj brakorazvodnoj parnici. Nekoliko dana po izbijanju te afere na Pukanića je pokušan opisani atentat (9. aprila), ali mu zbog okolnosti skoro niko nije verovao, iako mu je policija tada dala zaštitu koja je uklonjena tek prvog avgusta.

Pukanić je 1999. godine proglašen za novinara godine u Hrvatskoj, zatim je 2000. dobio nagradu Hrvatskog novinarskog društva za istraživačko novinarstvo, a 2003. nagradu za intervju godine s Gotovinom. Krajem juna ove godine jednoglasnom odlukom Veća časti izbačen je iz Hrvatskog novinarskog društva zato što je u „Nacionalu” objavio medicinsku dokumentaciju svoje supruge koja ga je optuživala za maltretiranje, čime se ogrešio o novinarsku etiku i direktno povredio nekoliko zakonskih propisa.

Radoje Arsenić

-----------------------------------------------------------

O srpskoj sprezi politike i kriminala

Ubijeni Ivo Pukanić, suvlasnik i direktor hrvatskog lista „Nacional”, srpskoj javnosti postao je poznat kada je ovaj nedeljnik 2001. godine objavio seriju tekstova o umešanosti tadašnjeg srpskog premijera dr Zorana Đinđića u navodni šverc cigareta i njegovoj „vezi” sa Stankom Subotićem Canetom, nedavno optuženim u aferi „Duvanska mafija”. Tada su se prvi put zapravo u medijima pojavili napisi koji govore o Đinđićevoj navodnoj sprezi sa kriminalom i „duvanskom mafijom”.

U svim ovim člancima, kao glavne organizatore „duvanske mafije” ovaj list označio je Stanka Subotića Caneta i tadašnjeg crnogorskog predsednika Mila Đukanovića. Prema pisanju „Nacionala” iz 2001. godine, Đinđić je navodno na račun Subotića i njegove „duvanske industrije” Novu godinu čekao u najskupljem hotelu u Dubaiju.
Osim o sprezi srpskih političara i biznismena sa kriminalom, ovaj list se u to vreme nije libio da piše o žurkama u Subotićevoj luksuznoj vili na Svetom Stefanu i o ogromnim honorarima za određene hrvatske pevačice koje su na njima gostovale.

Subotić je godinu dana kasnije putem advokata tužio hrvatski „Nacional” zbog navoda da je „glavni mafijaški bos Balkana” i sud je presudio u njegovu korist. U ovom tekstu se Subotić naziva šefom navodne balkanske mafije, uz tvrdnju da je „težak” 500 miliona maraka.

„Koliko je poznato, Subotićevi švercerski kanali protežu se po celom Balkanu zahvaljujući tajnoj podršci ili zaštiti najviših političkih i policijskih autoriteta u skoro svim državama bivše Jugoslavije. U Srbiji su to donedavno bili Jovica Stanišić, šef srpske Službe državne bezbednosti, i Milorad Vučelić, nekadašnji potpredsednik SPS-a i nekadašnji direktor srpske državne televizije”, objavio je svojevremeno „Nacional”.

U istom tekstu navedeno je i da je Subotićev „zaštitnik u Srbiji premijer Zoran Đinđić”. „Nacional” je direktno tada doveo Subotića u vezu sa ubistvom biznismena Vanje Bokana u Atini, 2000. godine. Subotić je sa Bokanom, prema navodima ovog nedeljnika, ranih devedesetih u Beogradu izrađivao falsifikate markiranih farmerica i tako stvorio veliki kapital.

U nastavku objavljivanja tekstova o sprezi srpskih političara i biznismena sa organizovanim kriminalom, „Nacional” je pod potpisom Iva Pukanića, pozivajući se na nepoznatog stranog diplomatu, objavio da „Subotić i Đinđić zajedno rade na izgradnji fabrike duvana u Kragujevcu, u partnerstvu sa multinacionalnom kompanijom „Britiš Amerikan tobako” (BAT). Po navodima ovog nedeljnika, Subotić je navodno najveći kupac BAT-a, a gradnja fabrike služila bi za pranje njegovog prljavog novca.

„Nacional” je opširno pisao i o „duvanskoj vezi” Subotića i Mila Đukanovića.

Podsetimo, Vladimir Beba Popović, bivši šef Biroa za komunikacije Vlade Srbije, u maju 2005. godine, odgovarajući na pitanje advokata Momčila Bulatovića, branioca Milorada Ulemeka Legije, o međunarodnoj duvanskoj mafiji i medijskoj kampanji u kojoj je premijer Zoran Đinđić bio doveden u vezu sa švercom cigareta, između ostalog je rekao:

„Zoran je satanizovan zato što je najavio zaustavljanje prometa cigareta na crno u Srbiji. Duvanska mafija je zato uložila milione evra u kampanju protiv njega. Početkom marta 2001. godine u hrvatskom „Nacionalu” objavljena je priča o Stanku Subotiću kao bliskom prijatelju Zorana Đinđića i Mila Đukanovića i budalaštine na dve strane o tome kako je Đinđić za vreme Slobodana Miloševića švercovao duvan. Pomenut sam i ja. Priča je nastavljena u naredne 43 nedelje, što je nezabeleženo u istoriji novinarstva. Naše novine, koje do tada nisu prenosile hrvatsku štampu, uključuju se u pisanje o tome i bilo je jasno da je reč o zaveri. Predsednik SRJ počinje da tu temu koristi na konferencijama za novinare u Palati Federacije. Vlasnik ’Nacionala’ Ivo Pukanić je čovek hrvatske obaveštajne službe. On je povezan sa pripadnikom podzemlja Hrvojem Petračem, koji je u tesnoj vezi sa vašim štićenikom”, rekao je Popović Bulatoviću i dodao da je fabrika duvana u Rovinju izvozila cigarete „ronhil” u Srbiju da bi one preko Drine bile vraćene na hrvatsko crno tržište.

Danijela Vukosavljević

-----------------------------------------------------------

Dim duvana i „Nacionala” tresao vlasti

Od našeg stalnog dopisnika

Podgorica, 24. oktobra – Ubistvo glavnog i odgovornog urednika zagrebačkog lista „Nacional” Iva Pukanića u Crnoj Gori ponovo je aktuelizovalo priču o duvanskoj aferi i seriji tekstova ovog nedeljnika, iz 2001. i 2002. godine, koju je u Podgorici, iz broja u broj, prenosio i najčitaniji crnogorski dnevni list „Dan”.

U crnogorskoj javnosti se veruje da su upravo tekstovi iz „Nacionala” presudili glavnom i odgovornom uredniku „Dana” Dušku Jovanoviću, koga je pre četiri godine, takođe ispred redakcije, iz automatskog oružja izrešetala grupa za sada nepoznatih izvršilaca.

Miris duvanske afere već pet godina guši crnogorsku političku elitu, koja je u tekstovima koje je objavljivao Pukanićev nedeljnik i Jovanovićev „Dan” optuživana za enormni šverc cigareta i milionske zarade prenesene na privatne račune pojedinih najviših crnogorskih funkcionera u inostranim bankama. Neprestane optužbe za umešanost u ovaj posao i tada i sada su adresirane na premijera Mila Đukanovića, pa se osim višegodišnjih novinskih polemika, skupštinskih replika i sudskih sporova, ovim problemom bavila i skupštinska komisija za ispitivanje navoda objavljenih u štampi.

Zbog prenošenja tekstova iz „Nacionala”, ali i objavljivana sopstvenih, Jovanović je imao brojne sudske sporove, među kojima i Đukanovićevu tužbu, kada je presuđeno u korist premijera. Pre ove presude, na ulazu zgrade u podgoričkom naselju Zabjelo, u kojoj je stanovao Jovanović, nepoznata lica su ga napala, nanela mu teške telesne povrede i odnela tašnu, u kojoj je, kako se veruje, bio i deo dokumentacije o švercu cigareta u Crnoj Gori.  

Pisanja „Nacionala” razotkrila su brojne prijateljske, porodične i kumovske veze Mila Đukanovića sa raznim kontroverznim biznismenima, poput Svetozara Marovića, Baje Sekulića, Ratka Đokića, Ratka Kneževića, Vanje Bokana, Srećka Kestnera, Stanka Subotića, Veska Barovića, Dušanke Jeknić, Brana Mićunovića, Miodraga Perovića, Miodraga Ivaniševića…

Deo ljudi sa ovog spiska, poput Sekulića i Đokića, likvidiran je u poznatim sačekušama, prvi u Budvi, drugi u Stokholmu, dok se u vezu sa duvanskom aferom, koju je pokrenuo „Nacional”, dovode i ubistva Darka Belog Raspopovića i Gorana Žugića, savetnika za bezbednost tada predsednika Crne Gore Mila Đukanovića, i Vanje Bokana koji je likvidiran u Grčkoj.

Tužilaštvo u Bariju u međuvremenu je pokrenulo optužnicu zbog šverca cigareta preko Crne Gore u zemlje Evropske unije protiv Đukanovićevih prijatelja i ministara – Barovića, Mićunovića, Ivaniševića, Jeknićeve, pa i samog premijera, koga je novi mandat predsednika Vlade Crne Gore za izvesno vreme „amnestirao” od pravde italijanskog sudstva.

Osim crnogorskih poslovnih ljudi i političara, u „Nacionalu” i „Danu” osvitali su brojni naslovi o umešanosti tadašnjeg premijera Srbije Zorana Đinđića, Marka Miloševića, Jovice Stanišića i drugih policijskih funkcionera u duvansku aferu, od kojih su neki takođe likvidirani na beogradskom asfaltu.

Sve dok je trajala serija napisa u „Nacionalu”, koje je prenosio „Dan”, u Crnoj Gori se tvrdilo da iza njih u stvari ne stoji niti Pukanić, niti bilo ko iz zagrebačkog nedeljnika, nego bivši šef crnogorske trgovinske misije u Vašingtonu Ratko Knežević, inače kum Mila Đukanovića, koji je i sam u nekoliko intervjua rekao da je sve Đukanovićeve prodore van Crne Gore obezbedio upravo on.

Ispovest prvog zaštićenog svedoka pred italijanskim sudovima u procesu protiv Đukanovića – Srećka Kestnera, koji je odbegao u glavni grad Hrvatske, prvi je objavio baš Pukanić.

Knežević je u jednom od svojih intervjua, u kojima je govorio o akterima šverca cigareta, 2002. godine rekao kako je u Rimu „od ljudi iz samog vrha izvršne vlasti dobio poruku za Đukanovića da se prestane sa švercom cigareta, jer to više nije šverc cigareta, već šverc droge, oružja i ljudi, te da to Italija više neće tolerisati”. „Preneo sam tu poruku Đukanoviću i zamolio ga da promeni kurs. Naime, primetio sam raspoloženje kod Italijana za pomoć kod kredita i direktnih investicija kojima bi se nagradila kooperativnost na suzbijanju ilegalne trgovine. Naravno, od toga nije bilo ništa. Uvezan u obaveze prema svom klanu i enormnom profitu koji je taj klan izvlačio iz tih poslova, Đukanović, sve i da je to hteo, očigledno, nije mogao nazad”, kazao je tada Knežević. 

A o zaštićenom svedoku i nekada bliskom saradniku crnogorske vlasti i policije Srećku Kestneru, Knežević je rekao: „I pored toga što je dobio malo ’finansijske pomoći’ i uveravanja za svoju sigurnost od SDB Crne Gore, Srećko Kestner je, po mojim saznanjima, pristao da bude zaštićeni svedok na procesu Milu Đukanoviću u Italiji. Napori kartela da se akcijom DB i novcem ućutka Kestner očigledno nisu uspeli.”

Đorđe Brujić