Ko na hrani zarađuje više – trgovci ili proizvođači

Istraživanje o maržama u trgovini i prehrambenoj industriji i njihov uticaj na inflaciju cena hrane u Srbiji pokrenula je polemiku u javnosti ko na hrani zarađuje više – proizvođači ili maloprodaja. Nacionalna kancelarija za statistiku saopštila je da je stopa bruto marže koju trgovci ostvaruju prošle godine iznosila 14,9 odsto, a ona koju su ostvarili proizvođači – 54,1 odsto.

Taj podatak već po objavljivanju sukobio je stavove dva sektora jer i trgovci i proizvođači tvrde da ovi drugi zarađuju više. Bez obzira ko je dobio veći deo kolača, na gubitku je kupac koji očigledno živi u vremenu u kome se više ne može očekivati jeftina hrana.

Kako se dalje navodi u istraživanju RZS, uočeno je da one grane delatnosti i proizvodnje prehrambenih proizvoda koje imaju visok udeo indirektnih troškova (u odnosu na prosek celokupne delatnosti) beleže visoke stope bruto marže.

Pa tako, unutar prehrambene industrije najviša stopa bruto marže zabeležena je prošle godine u delatnosti proizvodnje pekarskih proizvoda i testenine od 98,8 odsto, koju upravo karakteriše visok udeo indirektnih troškova (40,6 odsto u 2023).

Najniža stopa bruto marže bila je kod proizvodnje mlinskih proizvoda, skroba i skrobnih proizvoda od 20,8 odsto, što je u skladu sa nižim udelom indirektnih troškova od 8,5 odsto u prošloj godini.

Iz ovog podatka o bruto maržama dalo bi se zaključiti u široj javnosti da je pekarska industrija apsolutni rekorder po zaradama. Istina, pri odlasku u pekaru i prosečnom potrošaču izgleda upravo tako jer su cene peciva paprene. Ali ako se sagleda i podatak o bruto profitnim stopama preduzeća u ovoj grani, što je takođe objavljeno u ovom istraživanju, može se videti da je ona neuporedivo manja od bruto marže i iznosi 15,26 odsto.

Takođe u pekarskoj industriji kažu da u realnosti trgovci zarađuju značajno više od pekara.

– Mi smo na oko 20 odsto, a oni i do 80 odsto marže. Statistika ne može jasno da sagleda ceo poslovni aranžman trgovca i proizvođača. A istina je da trgovci uzimaju više jer u iskazane marže ne ulaze rabati, ulistavanje proizvoda, marketing i razni drugi mehanizmi preko kojih uspevaju da dostignu zaradu – rekao je za „Politiku” Zoran Pralica, predsednik Unije pekara Srbije.

On napominje da trgovci funkcionišu tako što profit ostvaruju na manjem broju osnovnih namirnica koje uzimaju od proizvođača „na odloženo”, a naplaćuju od potrošača u danu. U realnosti, dodaje, jedna mala pekara mora da ima promet između 50.000 i 60.000 dinara da bi pokrila sve troškove i bila na nuli.

Prema našem istraživanju, ni u industriji mesa nije drugačija situacija. Iako se prosečnom kupcu zbog visokih cena prerađevina ne čini tako, prerađivači mesa (prerada i konzervisanje) su negde u začelju po stopi bruto marže sa 34, 6 odsto, dok je prosečna bruto profitna stopa preduzeća u ovoj branši, kako pokazuje i statistika, svega – 3,27 odsto.

Naš sagovornik iz mesne industrije potvrđuje stav pekara.

– Bruto marža je očigledno iskazana bez takozvanih „of rabata” koji se trgovcima daju kvartalno ili na kraju godine. Oni su oko 20 odsto kod svih. To su ogromna davanja koja ne ulaze u trgovačku maržu, a ovo je upravo njihov direktni profit. Naša prosečna dobit na nivou branše je oko tri odsto – objasnio je naš sagovornik.

Na pitanje da nam na konkretnom primeru cene, recimo, svinjskog pršuta, koji u proseku u maloprodaji košta od 3.000 dinara pa naviše, po kilogramu, objasni njenu strukturu, on kaže da je današnja cena svinje 240 dinara. Kada se „živa vaga” pomnoži sa 2,3, dobija se iznos buta i plećke. Na ovu proizvođačku cenu, objašnjava, ide minimalna marža trgovca i PDV i to je oko još 30 do 40 odsto više – čime dolazimo do formirane maloprodajne cene.

A kako cena „naraste” u slučaju pršuta?

Prema njegovim rečima, to je proizvod koji kalira za 50 odsto. Kilogram vas odmah u startu košta oko 1.100 dina, bez ikakvih troškova. Dodajte začine, energiju, rabate …

– Proizvođačka cena je, recimo, 3.000, a trgovcu se zbog rabata da za 2.000 dinara. Mi na ovom proizvodu nažalost zarađujemo malo jer je ovo skupa roba koja nema veliku tražnju. Uz to se u ovom segmentu borimo i sa konkurencijom iz Crne Gore, uglavnom nelojalnom – objasnio je on.