Da li smo spremni za prvu nuklearnu elektranu

Od našeg specijalnog izveštača
Soči – Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je nedavno mogućnost ukidanja moratorijuma na izgradnju nuklearne elektrane u našoj zemlji. On je to obrazložio činjenicom da će Srbija morati da menja zakone koji su doneti još u periodu SFRJ i upozorio da ćemo do 2050. trošiti četiri puta više struje, zbog čega su nam potrebni novi izvori energije. Koliko je realno da Srbija dobije jednu ovakvu elektranu?

Naši stručnjaci koji su bili u ruskom gradu Sočiju na 13. međunarodnom forumu o nuklearnoj tehnologiji „Atomekspo”, koji je okupio više od 4.500 ljudi iz 75 zemalja, smatraju da je to dobra ideja, iako su svesni da bi na sam pomen izgradnje nuklearke na tlu Srbije došlo do velikog otpora javnosti.

Profesor dr Snežana Pajović, direktorka Instituta za nuklearne nauke „Vinča”, naglašava za „Politiku” da je očekivano da većina građana ima strah, jer ima dosta protivnika koji ističu da nuklearna energija predstavlja pretnju ljudima i životnoj sredini. Zato je neophodna opšta edukacija i kontinuirana informisanost građana.

– U cilju poboljšanja životne sredine i kvaliteta života moramo da primenjujemo visoke tehnologije uz striktno poštovanje sigurnosno bezbednosnih regulativa i etičkih kodeksa. Osim toga, sa napretkom i razvojem nuklearnih tehnologija razvila se i unapredila i nuklearna bezbednost koja uključuje niz istraživanja i testiranja o mogućim incidentima, određenu opremu i čitav niz bezbedonosnih mera u nepredvidivoj situaciji. Inovativne promene su posebno prisutne u ovoj oblasti, čak bih mogla reći da nuklearne oblasti predstavljaju jedno od najvećih inovativnih tržišta. Da bi omogućili ekonomsku stabilnost zemlje, moramo ih pratiti, ali i ubrzano obrazovati kadar koji ih može primeniti – smatra Pajovićeva.

Ona podseća da svetska nuklearna udruženja i Međunarodna agencija za atomsku energiju tvrde da je nuklearna energija izvor održive energije, koja smanjuje emisiju ugljenika. To jeste najčistiji način proizvodnje energije i predstavlja ključnu komponentu „zelene agende”.

– Imajući u vidu zagađenost životne sredine, kao i sve veću nestašicu energije, sasvim je opravdano razmišljati da Srbija u budućnosti izgradi nuklearnu elektranu. Energetska bezbednost zemlje istovremeno obezbeđuje i privrednu bezbednost – dodaje Pajovićeva.

A za izgradnju takvog postrojenja kod nas, između ostalog, zainteresovani su i ruski stručnjaci. Podsećamo da je prof. dr Danica Grujičić, ministarka zdravlja, potpisala prošle nedelje u Sočiju Memorandum o saradnji sa kompanijom „Rosatom” u oblasti nuklearne medicine. Ali je tada za „Politiku” i izjavila da se nada da će potpisivanje ovog memoranduma biti samo uvod u izgradnju jedne nuklearne elektrane koja će biti dovoljna da pokrije naše potrebe.

– Svi znamo za tragediju u Černobilju od pre četiri decenije, ali je ovde reč o drugačijoj tehnologiji jer su nuklearne elektrane danas daleko bezbednije. Nadamo se da će mladi ljudi doći ovde i naučiti kako se radi, kako se održava elektrana i koji će jednog dana kada napravimo elektranu moći bezbedno da je održavaju. Bez toga nećete moći da imate adekvatan kadar za ovu tehnologiju. Srbija mora da ide napred – smatra dr Grujičić.

Marija Deurić, direktorka ruske državne korporacije za nuklearnu energiju „Rosatom”, za naš list je rekla da su oni spremni da našoj zemlji daju svu neophodnu pomoć od istraživanja do pružanja neophodne pomoći i izgradnje nuklearne elektrane, koja bi trajala oko osam godina. Trenutno od 25 koje se grade u svetu, „Rosatom” je zadužen za podizanje 22.

Kiril Komarov, prvi zamenik generalnog direktora ruske državne korporacije za nuklearnu energiju „Rosatom” i direktor jedinice za razvoj i međunarodne poslove ove kompanije, podseća da se u našem okruženju nalaze nuklearne elektrane u Mađarskoj, Bugarskoj, Češkoj i Slovačkoj, koje rade više od pet decenija i da nisu imali nikakvih problema u radu.

– Bez nuklearne energije neće moći da se reše problemi u oblasti ekologije i korišćenja alternativnih izvora energije. Ako bismo hteli da „odletimo” na neku drugu planetu, svakako to ne bismo mogli bez primene nuklearne energije. Atomska energija ima veliku primenu i u poljoprivredi, očuvanju proizvoda, eliminisanju zagađenja i zaštiti od bakterija. Primena postoji i u pretvaranju morske vode u pijaću. Neophodno je razjasniti ljudima zašto je nuklearna elektrana bezbedna i čemu ona doprinosi. Najveći broj ljudi u Rusiji zna da je ova vrsta energije nešto što je dobro. Oni koji žive blizu tih elektrana se ne boje, tako je pokazala naša praksa, i podržavaju nuklearnu energiju. Verujem da će se i u Srbiji razmišljati i o tome da jednog dana imate nuklearnu elektranu – pojašnjava za naš list Komarov.

Velika uloga nuklearne medicine u onkologiji

A gde je u svemu tome uloga nuklearne medicine? Kiril Komarov ističe da je uloga ove medicine velika u onkologiji, ali i za dijagnostikovanje i lečenje kardiovaskularnih bolesti. – Mi smo najveći proizvođač nuklearnih izotopa za radiološke lekove. Oko 30 odsto izotopa su naše proizvodnje u celom svetu. Izvozimo ih u više zemalja. Ali, proizvodimo i medicinsku opremu i imamo svoje klinike koje su opremljene tim aparatima. Spremni smo da svoje znanje podelimo sa Srbijom, jer imamo odlične odnose sa Vladom Srbije i Institutom „Vinča”. Srbija treba da izabere projekat koji želi da radi. Rusija će pomoći u realizaciji. To može da bude izgradnja istraživačkih centara i proizvodnja izotopa, ali i izgradnja medicinskog centra – napominje Komarov.

A Snežana Pajović ističe da naša zemlja u tom pogledu može mnogo da nauči od Rusije.

– Nuklearna medicina se ubrzano razvija, a Rusija tu ima izuzetno značajno mesto. Vodeći ruski naučnoistraživački medicinski centri su u pogledu korišćenja nuklearnih metoda u dijagnostičke i terapijske svrhe na izuzetno visokom nivou, naročito kada su u pitanju različita kancerogena oboljenja, jer omogućavaju ranu dijagnostiku i veoma efikasnu terapiju. U Rusiji funkcionišu stotine centara za radionuklidnu dijagnostiku, laboratorije za radioimunološku analizu uzoraka krvi i specijalizovana odeljenja za radionuklidnu terapiju. Osim toga, primenjuju čitav spektar novih radionuklida i radiofarmaceutika u kliničkoj praksi za lečenje različitih multifaktorskih oboljenja. Saradnja sa ovako eminentnim zdravstvenim ustanovama omogućava nam sticanje najsavremenijih, inovativnih znanja i njihovu primenu u kliničkoj praksi nuklearne medicine. Treba istaći da pored medicinskih izotopa, ruski stručnjaci proizvode i specijalizovanu opremu za terapiju malignih tumora – dodaje Pajovićeva.

Ona dodaje da će saradnici Instituta „Vinča” kroz saradnju sa vrhunskim institucijama u oblasti nuklearne medicine inovirati svoja znanja, uvođenjem novih tehnologija za proizvodnju novih medicinskih izotopa. To podrazumeva kontinuiranu edukaciju istraživačkog i inženjerskog kadra, kao i nabavku velikih infrastrukturnih postrojenja.