Да ли смо спремни за прву нуклеарну електрану

Од нашег специјалног извештача
Сочи – Председник Србије Александар Вучић најавио је недавно могућност укидања мораторијума на изградњу нуклеарне електране у нашој земљи. Он је то образложио чињеницом да ће Србија морати да мења законе који су донети још у периоду СФРЈ и упозорио да ћемо до 2050. трошити четири пута више струје, због чега су нам потребни нови извори енергије. Колико је реално да Србија добије једну овакву електрану?

Наши стручњаци који су били у руском граду Сочију на 13. међународном форуму о нуклеарној технологији „Атомекспо”, који је окупио више од 4.500 људи из 75 земаља, сматрају да је то добра идеја, иако су свесни да би на сам помен изградње нуклеарке на тлу Србије дошло до великог отпора јавности.

Професор др Снежана Пајовић, директорка Института за нуклеарне науке „Винча”, наглашава за „Политику” да је очекивано да већина грађана има страх, јер има доста противника који истичу да нуклеарна енергија представља претњу људима и животној средини. Зато је неопходна општа едукација и континуирана информисаност грађана.

– У циљу побољшања животне средине и квалитета живота морамо да примењујемо високе технологије уз стриктно поштовање сигурносно безбедносних регулатива и етичких кодекса. Осим тога, са напретком и развојем нуклеарних технологија развила се и унапредила и нуклеарна безбедност која укључује низ истраживања и тестирања о могућим инцидентима, одређену опрему и читав низ безбедоносних мера у непредвидивој ситуацији. Иновативне промене су посебно присутне у овој области, чак бих могла рећи да нуклеарне области представљају једно од највећих иновативних тржишта. Да би омогућили економску стабилност земље, морамо их пратити, али и убрзано образовати кадар који их може применити – сматра Пајовићева.

Она подсећа да светска нуклеарна удружења и Међународна агенција за атомску енергију тврде да је нуклеарна енергија извор одрживе енергије, која смањује емисију угљеника. То јесте најчистији начин производње енергије и представља кључну компоненту „зелене агенде”.

– Имајући у виду загађеност животне средине, као и све већу несташицу енергије, сасвим је оправдано размишљати да Србија у будућности изгради нуклеарну електрану. Енергетска безбедност земље истовремено обезбеђује и привредну безбедност – додаје Пајовићева.

А за изградњу таквог постројења код нас, између осталог, заинтересовани су и руски стручњаци. Подсећамо да је проф. др Даница Грујичић, министарка здравља, потписала прошле недеље у Сочију Меморандум о сарадњи са компанијом „Росатом” у области нуклеарне медицине. Али је тада за „Политику” и изјавила да се нада да ће потписивање овог меморандума бити само увод у изградњу једне нуклеарне електране која ће бити довољна да покрије наше потребе.

– Сви знамо за трагедију у Чернобиљу од пре четири деценије, али је овде реч о другачијој технологији јер су нуклеарне електране данас далеко безбедније. Надамо се да ће млади људи доћи овде и научити како се ради, како се одржава електрана и који ће једног дана када направимо електрану моћи безбедно да је одржавају. Без тога нећете моћи да имате адекватан кадар за ову технологију. Србија мора да иде напред – сматра др Грујичић.

Марија Деурић, директорка руске државне корпорације за нуклеарну енергију „Росатом”, за наш лист је рекла да су они спремни да нашој земљи дају сву неопходну помоћ од истраживања до пружања неопходне помоћи и изградње нуклеарне електране, која би трајала око осам година. Тренутно од 25 које се граде у свету, „Росатом” је задужен за подизање 22.

Кирил Комаров, први заменик генералног директора руске државне корпорације за нуклеарну енергију „Росатом” и директор јединице за развој и међународне послове ове компаније, подсећа да се у нашем окружењу налазе нуклеарне електране у Мађарској, Бугарској, Чешкој и Словачкој, које раде више од пет деценија и да нису имали никаквих проблема у раду.

– Без нуклеарне енергије неће моћи да се реше проблеми у области екологије и коришћења алтернативних извора енергије. Ако бисмо хтели да „одлетимо” на неку другу планету, свакако то не бисмо могли без примене нуклеарне енергије. Атомска енергија има велику примену и у пољопривреди, очувању производа, елиминисању загађења и заштити од бактерија. Примена постоји и у претварању морске воде у пијаћу. Неопходно је разјаснити људима зашто је нуклеарна електрана безбедна и чему она доприноси. Највећи број људи у Русији зна да је ова врста енергије нешто што је добро. Они који живе близу тих електрана се не боје, тако је показала наша пракса, и подржавају нуклеарну енергију. Верујем да ће се и у Србији размишљати и о томе да једног дана имате нуклеарну електрану – појашњава за наш лист Комаров.

Велика улога нуклеарне медицине у онкологији

А где је у свему томе улога нуклеарне медицине? Кирил Комаров истиче да је улога ове медицине велика у онкологији, али и за дијагностиковање и лечење кардиоваскуларних болести. – Ми смо највећи произвођач нуклеарних изотопа за радиолошке лекове. Око 30 одсто изотопа су наше производње у целом свету. Извозимо их у више земаља. Али, производимо и медицинску опрему и имамо своје клинике које су опремљене тим апаратима. Спремни смо да своје знање поделимо са Србијом, јер имамо одличне односе са Владом Србије и Институтом „Винча”. Србија треба да изабере пројекат који жели да ради. Русија ће помоћи у реализацији. То може да буде изградња истраживачких центара и производња изотопа, али и изградња медицинског центра – напомиње Комаров.

А Снежана Пајовић истиче да наша земља у том погледу може много да научи од Русије.

– Нуклеарна медицина се убрзано развија, а Русија ту има изузетно значајно место. Водећи руски научноистраживачки медицински центри су у погледу коришћења нуклеарних метода у дијагностичке и терапијске сврхе на изузетно високом нивоу, нарочито када су у питању различита канцерогена обољења, јер омогућавају рану дијагностику и веома ефикасну терапију. У Русији функционишу стотине центара за радионуклидну дијагностику, лабораторије за радиоимунолошку анализу узорака крви и специјализована одељења за радионуклидну терапију. Осим тога, примењују читав спектар нових радионуклида и радиофармацеутика у клиничкој пракси за лечење различитих мултифакторских обољења. Сарадња са овако еминентним здравственим установама омогућава нам стицање најсавременијих, иновативних знања и њихову примену у клиничкој пракси нуклеарне медицине. Треба истаћи да поред медицинских изотопа, руски стручњаци производе и специјализовану опрему за терапију малигних тумора – додаје Пајовићева.

Она додаје да ће сарадници Института „Винча” кроз сарадњу са врхунским институцијама у области нуклеарне медицине иновирати своја знања, увођењем нових технологија за производњу нових медицинских изотопа. То подразумева континуирану едукацију истраживачког и инжењерског кадра, као и набавку великих инфраструктурних постројења.