„Mornarsko plavo” na Festivalu igre

Komad „Mornarsko plavo”, gledaćemo kao  autentičnu  koreografiju Une Doerti u izvođenju trupe „OD Works” iz Belfasta, večeras od 20 časova u Ateljeu 212, na 21. Beogradskom festivalu igre. Na muziku Rahmanjinova i engleskog muzičara i di-džeja, poznatog pod imenom Jamie xx videćemo predstavu sa dvanaest igrača koja je privukla međunarodnu pažnju, osvojivši brojne nagrade, sjajne kritike i prestižne umetničke angažmane u Irskoj, Evropi i širom sveta. Una Doerti stvara snažna i sugestivna dela koja pozivaju na društvene promene. Ostvarila je širok spektar saradnji na lokalnom i međunarodnom nivou, sa brojnim umetnicima i trupama. Nagrađena je „Srebrnim lavom” na Bijenalu u Veneciji 2021. godine, i bila rezidencijalna umetnica važnih institucija.

Una Doerti rođena je 1986. u Londonu. Preselila se u Belfast kada je imala deset godina. Studirala je na koledžu u Belfastu, a zatim u Londonskoj školi savremene igre, Univerzitetu Ulster i u londonskom Laban centru. Profesionalno je nastupala od 2010, angažovana u različitim trupama iz Holandije, Belgije, Italije i Irske. Njen prvi solo komad, nastao 2016. godine, osvojio je nagrade frindž festivala u Dablinu i Edinburgu i nagradu publike na Koreografskim susretima u Grenoblu. Prva ansambl postavka „Teško je biti mekan”, kreirana 2017. godine, predstavljena je u „Gardijanu” kao najbolji britanski komad. Sledi predstava „Lejdi Magma: rađanje kulta” (2019) za jednu glumicu i pet igrača, sa kojom postiže veliki uspeh 2022. na Festivalu u Avinjonu.

Predstava kao komentar sveta u kojem živimo

Rajan O’Nil, igrač u trupi „OD Works” iz Belfasta i direktor proba, zajedno sa Ajom Jung, direktorkom BFI, susreo se juče s novinarima u Nacionalnoj fondaciji za umetničku igru. O nastanku komada „Mornarsko plavo”, koji ćemo videti večeras, rekao je:

– Sve je počelo audicijom 2022. kada je koreograf Una Doerti tražila igrače za ovaj komad i izabrali smo 12 sjajnih umetnika. Premijeru smo izveli 2022. u avgustu u Nemačkoj, od tada smo obišli Evropu i Kanadu, a na leto ćemo nastupiti u Džojs teatru u Njujorku. Inspiraciju je Una Doerti dobila iznenada na svom baletskom času uz Rahmanjinova i to nije jednostavna muzika za igranje, tako da u prvom delu predstave ona dominira, dok je u drugom delu igra jača i u tom kontrastu se ovi slojevi komada dopunjuju.

Kako saznajemo, koreografkinja Doerti, koja je karijeru započela kao balerina, vratila se ovoj tehnici i želela je da postavi tela u tu vrstu kalupa, klasičnog izraza na početku, a potom govori o destrukciji društva uz drugu muziku di-džeja Džejmija, a na kraju predstave o tome ko smo mi i kakva nam je budućnost.

– Nadvija se nad našom igrom vrsta nade, ljubavi i brige što je važno u današnje vreme. Ovaj komad je najveće ostvarenje Doertijeve do sada, njen komentar na svet u kom živimo, a u pozorištu možemo otvoreno govoriti o društvu i situacijama u kojima jesmo. Pozorište je i osmišljeno da bi se ljudi sreli i razgovarali o tome šta su videli i na taj način predstava nastavlja da živi – ističe O’Nil.