„Морнарско плаво” на Фестивалу игре

Комад „Морнарско плавo”, гледаћемо као  аутентичну  кореографију Уне Доерти у извођењу трупе „OD Works” из Белфаста, вечерас од 20 часова у Атељеу 212, на 21. Београдском фестивалу игре. На музику Рахмањинова и енглеског музичара и ди-џеја, познатог под именом Jamie xx видећемо представу са дванаест играча која је привукла међународну пажњу, освојивши бројне награде, сјајне критике и престижне уметничке ангажмане у Ирској, Европи и широм света. Уна Доерти ствара снажна и сугестивна дела која позивају на друштвене промене. Остварила је широк спектар сарадњи на локалном и међународном нивоу, са бројним уметницима и трупама. Награђена је „Сребрним лавом” на Бијеналу у Венецији 2021. године, и била резиденцијална уметница важних институција.

Уна Доерти рођена је 1986. у Лондону. Преселила се у Белфаст када је имала десет година. Студирала је на колеџу у Белфасту, а затим у Лондонској школи савремене игре, Универзитету Улстер и у лондонском Лабан центру. Професионално је наступала од 2010, ангажована у различитим трупама из Холандије, Белгије, Италије и Ирске. Њен први соло комад, настао 2016. године, освојио је награде фринџ фестивала у Даблину и Единбургу и награду публике на Кореографским сусретима у Греноблу. Прва ансамбл поставка „Тешко је бити мекан”, креирана 2017. године, представљена је у „Гардијану” као најбољи британски комад. Следи представа „Лејди Магма: рађање култа” (2019) за једну глумицу и пет играча, са којом постиже велики успех 2022. на Фестивалу у Авињону.

Представа као коментар света у којем живимо

Рајан О’Нил, играч у трупи „OD Works” из Белфаста и директор проба, заједно са Ајом Јунг, директорком БФИ, сусрео се јуче с новинарима у Националној фондацији за уметничку игру. О настанку комада „Морнарско плаво”, који ћемо видети вечерас, рекао је:

– Све је почело аудицијом 2022. када је кореограф Уна Доерти тражила играче за овај комад и изабрали смо 12 сјајних уметника. Премијеру смо извели 2022. у августу у Немачкој, од тада смо обишли Европу и Канаду, а на лето ћемо наступити у Џојс театру у Њујорку. Инспирацију је Уна Доерти добила изненада на свом балетском часу уз Рахмањинова и то није једноставна музика за играње, тако да у првом делу представе она доминира, док је у другом делу игра јача и у том контрасту се ови слојеви комада допуњују.

Како сазнајемо, кореографкиња Доерти, која је каријеру започела као балерина, вратила се овој техници и желела је да постави тела у ту врсту калупа, класичног израза на почетку, а потом говори о деструкцији друштва уз другу музику ди-џеја Џејмија, а на крају представе о томе ко смо ми и каква нам је будућност.

– Надвија се над нашом игром врста наде, љубави и бриге што је важно у данашње време. Овај комад је највеће остварење Доертијеве до сада, њен коментар на свет у ком живимо, а у позоришту можемо отворено говорити о друштву и ситуацијама у којима јесмо. Позориште је и осмишљено да би се људи срели и разговарали о томе шта су видели и на тај начин представа наставља да живи – истиче О’Нил.