Bugarska borba za evro

Od našeg specijalnog izveštača
Sofija, oktobra – Vest koja je u četvrtak uveče stigla sa samita Evropske unije u Lisabonu dočekana je u Bugarskoj kao istorijska pobeda – naziv jedinstvene evropske valute od sada će u svim prevodima dokumenata EU na bugarski jezik biti "evro", a ne "euro", kako su tražile Evropska centralna banka (ECB) i pravna direkcija Evropske komisije.

Saznavši da je vrh 27 država Unije prihvatio zahtev Bugarske, ministar za državnu administraciju Nikolaj Vasilev poslao je novinarima koje poznaje poruku: "Srećan nam evro! Pobedili smo. I neka ga imamo u što većim količinama!"

Bugari se ponose što su u EU, kako kažu, "uneli treće pismo", posle latinice i grčkog alfabeta, i spremaju se za ne tako daleki dan kada će na svim banknotama uz ta dva pisma stajati i ćirilica. "Više od 220 miliona ljudi u deset država čita i piše ćirilicom i oni su sada ponosni, jer je naša azbuka na jednoj od najjačih valuta na svetu", kaže ministar Vasilev.

Spor oko "evra" i "eura" do javnosti je stigao kad je Sofija zapretila da neće potpisati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Crne Gore sa EU ako se iz bugarskog prevoda tog ugovora ne izbaci reč "euro", kako Crnogorci nazivaju ovu valutu. Problem je potom nazvan "lingvističko-tehničkim", Podgorica je dobila sporazum, a Bugarska nekoliko dana kasnije i zvaničnu odluku da može da piše "evro".

"Ovo pitanje nema veze sa Crnom Gorom, već sa Evropskom komisijom i Evropskom centralnom bankom", objašnjava zamenik ministra spoljnih poslova Bugarske Ljubomir Kjučukov. "Mi insistiramo da se ćirilicom – novim pismom Evropske unije – piše "evro", onako kako se i piše na bugarskom. Tako je napisano i u našem ugovoru o pristupanju EU, pa tražimo samo da se ne menja ono što je dogovoreno.

Evropska centralna banka i pravna direkcija Evropske komisije insistiraju da se piše "euro" – njihov stav je da je evropska valuta jedinstvena i da i njen naziv treba da bude jedinstven. Ali sada se i u zemljama koje pišu "euro" latinicom, to ime izgovara drugačije – Nemci kažu "ojro", Irci "juro". Zato mi smatramo da oblik "evro" nije ni trebalo da bude problem", dodaje Kjučukov u razgovoru sa grupom novinara iz Beograda i zaključuje da će sve zemlje u kojima se koristi ćirilica moći da koriste oblik "evro" kad budu ulazile u EU.

Građani Bugarske u anketama kažu da su ponosni na ovaj veliki uspeh, ali u zemlji u kojoj je prosečna plata oko 170 evra i u kojoj učitelji i vaspitači u vrtićima štrajkuju već skoro dva meseca, ima i bitnijih stvari od borbe za ćirilicu. Penzionerka Dijana Ninkova (69) za dnevnik "Standart" kaže: "Meni ništa ne znači kako se piše evro, ali to je dobro za Bugarsku, jer joj se povećava autoritet".