Kršenje prava na detinjstvo

Svaka treća tinejdžerka iz romskih naselja udata je ili živi u vanbračnoj zajednici, a rani brakovi često dovode do prekidanja obrazovanja i maloletničkih trudnoća romskih devojčica, istaknuto je na jučerašnjem društvenom dijalogu pod nazivom „Oteto detinjstvo – dečji, rani i prinudni brakovi”, koji je organizovalo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, uoči 8. aprila, Svetskog dana Roma. Kako je prilikom otvaranja naglasio Tomislav Žigmanov, ministar za ljudska i manjinska prava, svake godine oko 12 miliona romskih devojčica širom sveta stupi u brak pre punoletstva i često protiv svoje volje, a većinsko stanovništvo ima predrasude da su rani brakovi deo romske tradicije.

„Dečjim brakovima krši se pravo na detinjstvo i vlastiti izbor životnog partnera, prekida se školovanje i često dovodi u pitanje celokupna životna perspektiva Romkinja. Rani brakovi nisu kulturni ’kod’, već posledica brojnih životnih okolnosti u kojima se nalaze mlade Romkinje, a mi se sa našim partnerima iz Ministarstva prosvete i Ministarstva za brigu o porodici i demografiju, kao i sa predstavnicima civilnog sektora trudimo da što više radimo na inkluziji romske populacije. Jedan od značajnih partnera je i romski ženski centar ’Bibija’, koji radi na osnaživanju mladih Romkinja da izađu iz začaranog kruga neobrazovanja, siromaštva i ranih brakova”, istakao je Žigmanov.

Podsećajući na podatke iz poslednjeg istraživanja o višestrukim pokazateljima položaja žena i deca u Srbiji (MIKS 6), koje je urađeno u saradnji Unicefa, Republičkog zavoda za statistiku i Populacionog fonda Ujedinjenih nacija 2019. godine i koji govore da je svaka treća romska devojka uzrasta 18 i 19 godina u (van)bračnoj zajednici, ministarka prosvete dr Slavica Đukić Dejanović ocenila je da obrazovanje predstavlja jedinu „vizu” za bolju budućnost Romkinja.

„Podaci govore da se 80 odsto romske dece trenutno nalazi u predškolskim ustanovama, a u prvi razred upisuje se preko 85 procenata romskih mališana. Srednjoškolsko obrazovanje nastavlja 52 odsto romskih dečaka i devojčica, a od njih 61 odsto dobije diplomu srednje škole. Ovim parametrima nismo zadovoljni, ali oni su značajno bolji nego ranije”, zaključila je ministarka prosvete.

Slavica Vasić Mitrović, predsednica UO Romske ženske mreže Srbije, koja okuplja 32 organizacije, podsetila je da se od 8. marta do 8. aprila već 14 godina obeležava mesec romskog ženskog aktivizma i naglasila da je školovanje jedini način da romske devojčice izađu iz začaranog kruga siromaštva i rane udaje.

Autorka studije „Dečji, rani i prinudni brak” Gordana Stevanović istakla je da podaci Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu pokazuju da su tokom 2022. centri za socijalni rad identifikovali 203 deteta koja su stupila u brak, od kojih je devet dečaka i 194 devojčica, a najveći broj njih bio je romske nacionalnosti. Iako među tom decom dominira uzrast od 16 i 17 godina, čak trećina je stupila u brak i pre 16. godine života. Brojke takođe govore da su u 48 slučajeva centri dali nalaz i mišljenje za formalno sklapanje braka po zahtevu suda, koji su gotovo uvek bili u prilog sklapanja bračne zajednice, iako se radi o deci mlađoj od 18 godina. Podsećanja radi, po našem zakonu, osoba može stupiti u brak nakon 16. godine života, ali je centar za socijalni rad taj koji daje dozvolu za izlazak pred matičara.