Кршење права на детињство

Свака трећа тинејџерка из ромских насеља удата је или живи у ванбрачној заједници, а рани бракови често доводе до прекидања образовања и малолетничких трудноћа ромских девојчица, истакнуто је на јучерашњем друштвеном дијалогу под називом „Отето детињство – дечји, рани и принудни бракови”, који је организовало Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, уочи 8. априла, Светског дана Рома. Како је приликом отварања нагласио Томислав Жигманов, министар за људска и мањинска права, сваке године око 12 милиона ромских девојчица широм света ступи у брак пре пунолетства и често против своје воље, а већинско становништво има предрасуде да су рани бракови део ромске традиције.

„Дечјим браковима крши се право на детињство и властити избор животног партнера, прекида се школовање и често доводи у питање целокупна животна перспектива Ромкиња. Рани бракови нису културни ’код’, већ последица бројних животних околности у којима се налазе младе Ромкиње, а ми се са нашим партнерима из Министарства просвете и Министарства за бригу о породици и демографију, као и са представницима цивилног сектора трудимо да што више радимо на инклузији ромске популације. Један од значајних партнера је и ромски женски центар ’Бибија’, који ради на оснаживању младих Ромкиња да изађу из зачараног круга необразовања, сиромаштва и раних бракова”, истакао је Жигманов.

Подсећајући на податке из последњег истраживања о вишеструким показатељима положаја жена и деца у Србији (МИКС 6), које је урађено у сарадњи Уницефа, Републичког завода за статистику и Популационог фонда Уједињених нација 2019. године и који говоре да је свака трећа ромска девојка узраста 18 и 19 година у (ван)брачној заједници, министарка просвете др Славица Ђукић Дејановић оценила је да образовање представља једину „визу” за бољу будућност Ромкиња.

„Подаци говоре да се 80 одсто ромске деце тренутно налази у предшколским установама, а у први разред уписује се преко 85 процената ромских малишана. Средњошколско образовање наставља 52 одсто ромских дечака и девојчица, а од њих 61 одсто добије диплому средње школе. Овим параметрима нисмо задовољни, али они су значајно бољи него раније”, закључила је министарка просвете.

Славица Васић Митровић, председница УО Ромске женске мреже Србије, која окупља 32 организације, подсетила је да се од 8. марта до 8. априла већ 14 година обележава месец ромског женског активизма и нагласила да је школовање једини начин да ромске девојчице изађу из зачараног круга сиромаштва и ране удаје.

Ауторка студије „Дечји, рани и принудни брак” Гордана Стевановић истакла је да подаци Републичког завода за социјалну заштиту показују да су током 2022. центри за социјални рад идентификовали 203 детета која су ступила у брак, од којих је девет дечака и 194 девојчица, а највећи број њих био је ромске националности. Иако међу том децом доминира узраст од 16 и 17 година, чак трећина је ступила у брак и пре 16. године живота. Бројке такође говоре да су у 48 случајева центри дали налаз и мишљење за формално склапање брака по захтеву суда, који су готово увек били у прилог склапања брачне заједнице, иако се ради о деци млађој од 18 година. Подсећања ради, по нашем закону, особа може ступити у брак након 16. године живота, али је центар за социјални рад тај који даје дозволу за излазак пред матичара.