Francuski pogled na Generalštab

Malo je poznato da u Zetskoj ulici broj 11 nadomak Skadarlije postoji jedan izložbeni prostor o kome brine Francuz Emanuel Karlebah. Gospodin Karlebah lepo govori srpski jezik koji je učio šezdesetih godina prošlog veka u Francuskoj, da bi se u Beograd preselio 1971. sa prijateljicom i kćerkom. Na Radio Beogradu je prvo radio emisije na francuskom, a potom i kao prevodilac. Njegov poslednji prevod je delo Aleksandra Petrova „Kao zlato kroz vatru”, koje je nedavno objavljeno u Francuskoj. U Parizu je dugi niz godina radio kao galerista K galerije. Ovaj prepoznatljivi znak stoji i na ulazu Zetske 11.

Galerijski prostor u Zetskoj zapravo je deo stana gospodina Karlebaha u kome je nedavno, povodom godišnjice NATO bombardovanja SR Jugoslavije otvorena izložba „Pariz– Beograd” sa delima Emanuela Vijara i Darka Karadžića. Kuriozitet ove kamerne postavke čini Vijraov rad koji predstavlja srušeni Generalštab. Francuski umetnik Emanuel Vijar boravio je u Beogradu pre 11 godina i u maniru konstruktivizma načinio ovo delo, koje se sastoji od fotografije Generalštaba, pravog metala i falš metala, kao i pravog drveta i kopije drveta. Emanuel Vijar je, prema rečima njegovog galeriste Emanuela Karlebah,a bio potresen prizorima iz 1999. i uprkos zabranama policije da snima srušenu zgradu 2014. ipak je ostvario svoj naum.

Na otvaranju izložbe istoričarka umetnosti Marta Vukotić, autorka knjige o Nikoli Dobroviću, rekla je da ovaj jedinstveni „ansambl zgrada” poznat kao „Dobrovićev Generalštab” predstavlja, s jedne strane, dokument epohe kojoj je pripadao graditelj – arhitekta, profesor Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, redovni član SANU, Nikola Dobrović (1897, Pečuj –1967, Beograd), dok sa druge strane predstavlja simbol vremena u kojem je formirana cela plejada graditelja i urbanista nekadašnje Jugoslavije posle 1945. godine.

Zgrade Generalštaba bombardovane su 1. i 9. maja 1999. godine kada im je naneta nenadoknadiva šteta.

– Dobrovićev Generalštab je 2005. proglašen za kulturno dobro, što je značilo da će biti vraćen u izvorno arhitektonsko stanje. Već od naredne 2006. godine stalni su pritisci da se ovo zdanje izbriše iz registra kulturnih dobara – time bi objekat mogao nesmetano da bude izbrisan i sa mape grada.

Procene građevinskih inspekcija da su zgrade nebezbedne – nisu bile usvojene, te shodno tome zgradama nije oduzet status zaštićenog dobra, niti su izbrisane sa liste zaštićenih kulturnih dobara Srbije.

– Jedini ispravan put u odnosu na ovaj jedinstveni kompleks u Beogradu jeste rekonstrukcija prema originalnom izgledu i javna funkcija dostojna naše istorije kao smernica mladoj generaciji i novim graditeljima – rekla je Marta Vukotić.

U Zetskoj 11 pored Vijarovog „Generalštaba” predstavljeni su i radovi našeg umetnika Darka Karadžića koji živi i radi u Parizu. Njegov galerista takođe je gospodin Karlebah.

Na zidovima su Karadžićevi objekti, stilizovani komadi srušenog sobnog zida koji su pretvoreni u geometrijske fragmente. Fragmentacija je i okosnica grafika čiji je motiv geometrijsko tretiranje raznih faza meseca „uhvaćenog na obali Atlantika” u Brazilu. Serija ovih radova nazvana je „Mesec u Trankozu”.

Darko Karadžić izlaže u internacionalnim okvirima, a u umetnosti koristi svoja znanja iz matematike, proporcije, primenjuje zakonitost Fibonačijevog niza..

Na pozivnici za izložbu „Pariz–Beograd” iznesena je i „umetnička garancija” na kojoj piše: „I ovoga puta se garantuje da je izložba organizovana bez podrške ijedne ne/vladine organizacije niti EU ili Soroševih fondova”.

Izložbu „Pariz–Beograd” moguće je pogledati najavljivanjem na broj telefona 064/356 7995.