Француски поглед на Генералштаб

Мало је познато да у Зетској улици број 11 надомак Скадарлије постоји један изложбени простор о коме брине Француз Емануел Карлебах. Господин Карлебах лепо говори српски језик који је учио шездесетих година прошлог века у Француској, да би се у Београд преселио 1971. са пријатељицом и кћерком. На Радио Београду је прво радио емисије на француском, а потом и као преводилац. Његов последњи превод је дело Александра Петрова „Као злато кроз ватру”, које је недавно објављено у Француској. У Паризу је дуги низ година радио као галериста К галерије. Овај препознатљиви знак стоји и на улазу Зетске 11.

Галеријски простор у Зетској заправо је део стана господина Карлебаха у коме је недавно, поводом годишњице НАТО бомбардовања СР Југославије отворена изложба „Париз– Београд” са делима Емануела Вијара и Дарка Караџића. Куриозитет ове камерне поставке чини Вијраов рад који представља срушени Генералштаб. Француски уметник Емануел Вијар боравио је у Београду пре 11 година и у маниру конструктивизма начинио ово дело, које се састоји од фотографије Генералштаба, правог метала и фалш метала, као и правог дрвета и копије дрвета. Емануел Вијар је, према речима његовог галеристе Емануела Карлебах,а био потресен призорима из 1999. и упркос забранама полиције да снима срушену зграду 2014. ипак је остварио свој наум.

На отварању изложбе историчарка уметности Марта Вукотић, ауторка књиге о Николи Добровићу, рекла је да овај јединствени „ансамбл зграда” познат као „Добровићев Генералштаб” представља, с једне стране, документ епохе којој је припадао градитељ – архитекта, професор Архитектонског факултета Универзитета у Београду, редовни члан САНУ, Никола Добровић (1897, Печуј –1967, Београд), док са друге стране представља симбол времена у којем је формирана цела плејада градитеља и урбаниста некадашње Југославије после 1945. године.

Зграде Генералштаба бомбардоване су 1. и 9. маја 1999. године када им је нанета ненадокнадива штета.

– Добровићев Генералштаб је 2005. проглашен за културно добро, што је значило да ће бити враћен у изворно архитектонско стање. Већ од наредне 2006. године стални су притисци да се ово здање избрише из регистра културних добара – тиме би објекат могао несметано да буде избрисан и са мапе града.

Процене грађевинских инспекција да су зграде небезбедне – нису биле усвојене, те сходно томе зградама није одузет статус заштићеног добра, нити су избрисане са листе заштићених културних добара Србије.

– Једини исправан пут у односу на овај јединствени комплекс у Београду јесте реконструкција према оригиналном изгледу и јавна функција достојна наше историје као смерница младој генерацији и новим градитељима – рекла је Марта Вукотић.

У Зетској 11 поред Вијаровог „Генералштаба” представљени су и радови нашег уметника Дарка Караџића који живи и ради у Паризу. Његов галериста такође је господин Карлебах.

На зидовима су Караџићеви објекти, стилизовани комади срушеног собног зида који су претворени у геометријске фрагменте. Фрагментација је и окосница графика чији је мотив геометријско третирање разних фаза месеца „ухваћеног на обали Атлантика” у Бразилу. Серија ових радова названа је „Месец у Транкозу”.

Дарко Караџић излаже у интернационалним оквирима, а у уметности користи своја знања из математике, пропорције, примењује законитост Фибоначијевог низа..

На позивници за изложбу „Париз–Београд” изнесена је и „уметничка гаранција” на којој пише: „И овога пута се гарантује да је изложба организована без подршке иједне не/владине организације нити ЕУ или Сорошевих фондова”.

Изложбу „Париз–Београд” могуће је погледати најављивањем на број телефона 064/356 7995.