Monodrama „Ženski razgovori” Olje Lopušanski

Pre dve godine obeležen je vek od rođenja velikog Duška Radovića. Ove godine navršava se 40 godina od smrti ovog besmrtnog autora, koga će kroz njegov neodoljivi prikaz duhovitih situacija u muško-ženskim odnosima pod nazivom „Ženski razgovori”, na scenu predstaviti Olja Lopušanski, gošća iz Amsterdama. Njena monodrama u režiji Margarete Taboroši biće izvedena u nedelju uveče, 14. aprila od 20 časova na maloj sceni zemunskom Madlenianuma.

Iako je zbirka duhovitih priča „Ženski razgovori” nastala polovinom prošloga veka, njena samoironija dokazuje svoju aktuelnost i u naše vreme. U inovativnoj režiji-koreografiji Margarete Taboroši, uz muziku Erne Kiralja i izvođenju Srboslave Vuksan, Olja Lopušanski na tragikomičan način, koristeći persiflažu, tumači lik Cvete, po zanimanju psihologa. Posmatrajući muški svet iz ženske perspektive, ona kroz humor i gorčinu analizira našu svakodnevicu. Apsurd ove „ekspertize” nastaje kada, bez obzira na svoje znanje i iskustvo, postaje i sama žrtva muško-ženskih odnosa. Naposletku pronalazi rešenje, optimizam preovladava jer, po rečima Duška Radovića, „sve se u životu vrti!”. Specijalni gost monodrame u vidu glasa je glumac Tihomir Stanić.

– Svakom dramskom umetniku izazov je da na osnovu istog teksta scenski oživi jednu sasvim drugačiju predstavu, naravno na najbolji mogući način poštujući autora teksta. Naša predstava „Ženski razgovori” je ironična i duhovita, u kojoj će se svako pronaći. Moderna je, jer se kroz nju provlače savremeni „treš trendovi” sa društvenih mreža. Moja Cveta nikog ne osuđuje, ona samo ironično beleži svakodnevicu na temu ljubavi i braka. Suočavanje sa samim sobom donosi najpre osvešćenje, a zatim i nove mogućnosti da otklonimo tamne strane naše ličnosti kako bismo postali bolji ljudi, kaže Olja Lopušanski.

Intrigantna Olja Lopušanski glumom počinje da se bavi u ranom detinjstvu. Studije glume pohađa u u klasi profesora Radeta Markovića (AUNS). Diplomu stiče 1994. godine, tumačeći ulogu Estele („Iza zatvorenih vrata” – Žan Pol Sartr, SNP). Samostalni diplomski rad „Sluškinje” vezuje za jednog od najpoznatijih pisaca 20. veka: Žana Ženea (SNP). U SNP-u glumi u „Sluškinjama”, „Iza zatvorenih vrata”, i u „Violinisti na krovu” (uloga ćerke Bjelke), reditelja Voje Soldatovića. Saradnja sa Soldatovićem joj otvara vrata Pozorišta mladih u Novom Sadu gde potpisuje stalni angažman. Angažuje se i na nekoliko kulturnih platformi… Godinama unazad živi i radi u Amsterdamu.