Монодрама „Женски разговори” Оље Лопушански

Пре две године обележен је век од рођења великог Душка Радовића. Ове године навршава се 40 година од смрти овог бесмртног аутора, кога ће кроз његов неодољиви приказ духовитих ситуација у мушко-женским односима под називом „Женски разговори”, на сцену представити Оља Лопушански, гошћа из Амстердама. Њена монодрама у режији Маргарете Табороши биће изведена у недељу увече, 14. априла од 20 часова на малој сцени земунском Мадленианума.

Иако је збирка духовитих прича „Женски разговори” настала половином прошлога века, њена самоиронија доказује своју актуелност и у наше време. У иновативној режији-кореографији Маргарете Табороши, уз музику Ерне Кираља и извођењу Србославе Вуксан, Оља Лопушански на трагикомичан начин, користећи персифлажу, тумачи лик Цвете, по занимању психолога. Посматрајући мушки свет из женске перспективе, она кроз хумор и горчину анализира нашу свакодневицу. Апсурд ове „експертизе” настаје када, без обзира на своје знање и искуство, постаје и сама жртва мушко-женских односа. Напослетку проналази решење, оптимизам преовладава јер, по речима Душка Радовића, „све се у животу врти!”. Специјални гост монодраме у виду гласа је глумац Тихомир Станић.

– Сваком драмском уметнику изазов је да на основу истог текста сценски оживи једну сасвим другачију представу, наравно на најбољи могући начин поштујући аутора текста. Наша представа „Женски разговори” је иронична и духовита, у којој ће се свако пронаћи. Модерна је, јер се кроз њу провлаче савремени „треш трендови” са друштвених мрежа. Моја Цвета никог не осуђује, она само иронично бележи свакодневицу на тему љубави и брака. Суочавање са самим собом доноси најпре освешћење, а затим и нове могућности да отклонимо тамне стране наше личности како бисмо постали бољи људи, каже Оља Лопушански.

Интригантна Оља Лопушански глумом почиње да се бави у раном детињству. Студије глуме похађа у у класи професора Радета Марковића (АУНС). Диплому стиче 1994. године, тумачећи улогу Естеле („Иза затворених врата” – Жан Пол Сартр, СНП). Самостални дипломски рад „Слушкиње” везује за једног од најпознатијих писаца 20. века: Жана Женеа (СНП). У СНП-у глуми у „Слушкињама”, „Иза затворених врата”, и у „Виолинисти на крову” (улога ћерке Бјелке), редитеља Воје Солдатовића. Сарадња са Солдатовићем јој отвара врата Позоришта младих у Новом Саду где потписује стални ангажман. Ангажује се и на неколико културних платформи… Годинама уназад живи и ради у Амстердаму.