Artman nema para za advokata

Florans Artman, bivšiportparol haškog tužilaštva i glasnogovornica Karle del Ponte od 1999. do 2006.godine, koje su haške sudije optužile za nepoštovanje suda juče je odbila da se izjasni o krivici.

Svoj stav ona je obrazložila tehničkim razlozima. Naime, optužena iako trenutno radi u Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju tvrdi da nema para da plati advokata.Navodeći da još nije „odlučio da li je i u kojoj meri optužena u stanju da plaća zastupnika”, Sekretarijat je na njen predlog, poznatog francuskog advokata Viljema Burdona, specijalistu za slučajeve kršenja, odnosno odbrane, ljudskih prava, postavio za privremenog branioca Artmanove u naredna tri meseca, ali ako se ne utvrdi da je Artmanova lošeg imovinskog stanja on neće moći da je i dalje zastupa.

Optužena zna da njeno ponovno izjašnjavanje o krivici mora da bude zakazano u roku manjem od mesec dana, ali je izjavila da očekuje da će pitanje procene njene imovine biti rešeno u roku kraćem od 30 dana. 

U međuvremenu optužena će biti na slobodi.

Inače, prilikom prvog pojavljivanja u haškoj sudnici u svojstvu optužene Florens Artman juče nije sedela na klupi za optužene. Pošto je Burdon zatražio od suda da Artmanova ustane sa optuženičke klupe, jer bi kako je rekaobilo neprimereno da ona bude „žigosana” tako što će sedeti na toj klupi jer nije počinila zločin protiv čovečnosti već zločin intelektualne prirode, Karnel Ađus predsedavajući sudija specijalno imenovanog veća koje sudi Artmanovoj pozvao je optuženu da se „što udobnije smesti” u blizini svog advokata.

Branilac je tražio i da njegovu klijentkinju ne fotografišu tokom ovog procesa jer bi to bilo loše za njen imidž, ali predsedavajući sudija je odbio ovaj njegov zahtev.

Suđenje Artmanovoj je jedinstveno. Ono će se odvijati po onoj narodnoj „kadija te tuži, kadija ti sudi”. Ovog puta „oštećena strana” nisu zaštićeni svedoci čiji su identitet ili iskaze obelodanili novinari optuženi za nepoštovanje suda. Slučaj Artmanove je najsličniji slučaju Ljubiše Petkovića koji je osuđen za nepoštovanje suda zato što se nije odazvao pozivu da na suđenju Vojislavu Šešelju svedoči kao svedok sudskog veća.Međutim u procesu protiv Petkovića nije postojao tužilac. Pretresno veće koje sudi lideru SRS-a, a kojem predsedava Žan Klod Antoneti je imalo i ulogu tužioca i sudije, dok u slučaju Artmanove sudije zastupa Kanađanin Brus Mekferlejn koga je, po nalogu suda, Sekretarijat tribunala imenovao za specijalnog „amikus kurije tužioca” u predmetu Florans Artman.

U izjavama za medije Armanova je rekla da se protivi ovom procesu i da sud „pokušava da sakrije istinu”.

Pretresno veće Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju naložilo je njeno krivično gonjenje „zbog svesnog i hotimičnog obelodanjivanja informacija čime se oglušila o nalog jednog sudskog veća”.

Artmanova je optužena zato što je obelodanila sadržaj dve poverljive odluke žalbenog veća iz septembra 2005. i aprila 2006. sa suđenja Slobodanu Miloševiću koje su donete na sednicama koje su održane iza zatvorenih vrata, a koje je ona pošto je prestala da radi za tužilaštvo, napisala u knjizi pod nazivom „Mir i kazna”koju je 10. septembra 2007. objavila izdavačka kuća „Flamarion”, i u članku pod nazivom „Skrivanje vitalnih dokaza o genocidu” koji je 21. januara 2008. objavio Bosanski institut.

Poverljive odluke žalbenog veća Haškog tribunala u procesu protiv Slobodana Miloševića odnosile su se na zapisnike sa sednica Vrhovnog saveta odbrane SRJ za vreme rata u BiH, za koje ona tvrdi da sadrže ključne dokaze o umešanosti Beograda u genocid u Srebrenici.

U knjizi i članku pod naslovom „Prikriveni ključni dokazi o genocidu”, koji je objavio Bosanski institut, Artmanova tvrdi da su sudsko i žalbeno veće tribunala u postupku protiv Miloševića pogrešili kada su odobrili zahtev vlasti Beograda da zapisnici Vrhovnog saveta odbrane na suđenju budu korišćeni u redigovanoj verziji zbog zaštite nacionalnih interesa SRJ.

Zvanični Beograd je, po Artmanovoj, kasnije to iskoristio da spreči upotrebu zapisnika u procesu pred Međunarodnim sudom pravde po tužbi BiH protiv SRJ zbog navodnog genocida.

U knjizi „Mir i kazna”, Artmanova – napominjući da su „poverljive” – citira dve odluke kojim je apelaciono veće tribunala, na čelu sa Faustom Pokarom, koji je i predsednik suda, odbilo da na zahtev Tužilaštva skine oznaku poverljivosti sa delova zapisnika VSO.„Pet sudija apelacionog veća tako su postali dobrovoljni saučesnici manipulacije koju organizuju vlasti u Beogradu s jedinim ciljem da podstaknu jedno drugo pravosudno telo, Međunarodni sud pravde, da počini istu sudsku pogrešku, jer nema pristupa dokumentima”, piše u knjizi Artmanova.

Ona sugeriše da zahvaljujući tim odlukama žalbenog veća tribunala „informacije o direktnoj umešanosti Srbije u rat u Bosni i pokolje u Srebrenici ostaju nedostupne Međunarodnom sudu pravde i javnosti”.

Međunarodni sud pravde je u presudi, izrečenoj u februaru 2006, SRJ proglasio odgovornom što nije sprečila genocid u Srebrenici, ali ne i za sam genocid.

Kako se juče čulo suđenje Artmanovoj bi moglo dapočne početkom sledeće godine.

Za nepoštovanje suda zaprećena je kazna do sedam godina zatvora, novčana globa do 100.000 evra ili obe.

Ljiljana Milisavljević