Mađarska opredeljena za zelene kilovate

Specijalno za „Politiku”

Budimpešta – Dogradnja mađarske nuklearne elektrane u Pakšu teče planiranim tempom, uprkos pritiscima Zapada da Budimpešta obustavi saradnju sa Rusijom, koja je glavni izvođač radova, i pretnjama sankcijama u toj oblasti. To je potvrdio i mađarski šef diplomatije Peter Sijarto u razgovoru sa opštinskim rukovodstvom Pakša.

Prema njegovim rečima, pristup EU pitanjima energetike je predmet politizovane, ideološke debate koja ugrožava snabdevanje evropskih zemalja energijom.

„Mađarska, zemlja bez sopstvene nafte i gasa, oslanja se na nuklearnu tehnologiju za proizvodnju velikih količina jeftine, pouzdane, bezbedne i održive energije”, rekao je on i dodao da saradnja sa ruskom državnom kompanijom „Rosatom” napreduje po planu, u skladu sa sporazumom koji je, kako je istakao Sijarto, povoljan u pogledu tehnologije i finansiranja.

Očekuje se da će novi blokovi početi rad početkom naredne decenije, što će Mađarskoj, kako ističu u vladi, omogućiti visok stepen energetske samostalnosti.

Sijarto napominje da Brisel sedmično raspravlja o načinima kako da se Mađarskoj i zemljama u okruženju nametne zabrana ruske nuklearne industrije. To bi, kaže on, ugrozilo nacionalnu bezbednost Mađarske i njene ekonomske interese.

„Jasno smo dali do znanja da ćemo staviti veto na sve sankcije usmerene na nuklearnu saradnju sa Rusijom. Sviđalo se to nama ili ne, moramo priznati da bez ruskih izvora Mađarska ne bi imala stabilno snabdevanje energijom. Dogradnja nuklearke u Pakšu će omogućiti da 70 odsto potrošnje električne energije u zemlji bude proizvedeno iz nuklearne energije”, rekao je Sijarto u intervjuu ruskoj agenciji Tas.

Izneo je podatak da će proširenje „Pakša” smanjiti uvoz prirodnog gasa za tri do tri i po milijarde kubnih metara godišnje, što će zemlju učiniti mnogo manje izloženom nestabilnim prilikama na međunarodnom energetskom tržištu. Pored toga, smanjiće se i emisija ugljen-dioksida za oko 17 miliona tona, što će značajno doprineti zaštiti životne sredine.

Četiri sadašnja bloka nuklearne elektrane „Pakš”, izgrađena sredinom osamdesetih godina, imaju kapacitet od 506 do 509 megavata. Njihov tada predviđeni tridesetogodišnji životni vek produžen je nedavno za dvadeset godina, tako da će biti u funkciji do 2032, odnosno 2037. godine. Kada novi blokovi u „Pakšu” budu završeni, oni će sa već postojećim raditi paralelno dvadesetak narednih godina. U vladi očekuju da će u tom periodu zemlja moći u potpunosti da zadovolji svoje potrebe za električnom energijom „bezugljičnog izvora”.

Pod zelenom energijom na koju računaju u budućnosti mađarski funkcioneri, kako često napominju, podrazumevaju obnovljivu i nuklearnu energiju. Podsećaju i da je i EU/ proglasila nuklearke izvorima zelene energije, jer njihovo delovanje ne uključuje emisije gasova i ne proizvodi efekat staklene bašte.

Generalni direktor mađarske nuklearke Peter Janoš Horvat kaže da je nastavak rada ove centrale opravdan sve većom potražnjom za električnom energijom. Navodi i podatak da je potrošnja struje iz uvoza u Mađarskoj ove godine porasla na preko 3.000 megavata. Kako je rekao, očekuje se da će mađarska potrošnja električne energije porasti za jedan i po put do 2030. godine. Ministar energetike Čaba Lantoš je na energetskom forumu u Kišvardi rekao da Mađarska, osim na nuklearnu elektranu, računa i na proširenje postojećih i izgradnju planiranih solarnih parkova, čime bi u bliskoj budućnosti mogla da izvozi struju. Trenutno se iz uvoza nabavlja četvrtina ukupno potrebne električne energije.