Мађарска опредељена за зелене киловате

Специјално за „Политику”

Будимпешта – Доградња мађарске нуклеарне електране у Пакшу тече планираним темпом, упркос притисцима Запада да Будимпешта обустави сарадњу са Русијом, која је главни извођач радова, и претњама санкцијама у тој области. То је потврдио и мађарски шеф дипломатије Петер Сијарто у разговору са општинским руководством Пакша.

Према његовим речима, приступ ЕУ питањима енергетике је предмет политизоване, идеолошке дебате која угрожава снабдевање европских земаља енергијом.

„Мађарска, земља без сопствене нафте и гаса, ослања се на нуклеарну технологију за производњу великих количина јефтине, поуздане, безбедне и одрживе енергије”, рекао је он и додао да сарадња са руском државном компанијом „Росатом” напредује по плану, у складу са споразумом који је, како је истакао Сијарто, повољан у погледу технологије и финансирања.

Очекује се да ће нови блокови почети рад почетком наредне деценије, што ће Мађарској, како истичу у влади, омогућити висок степен енергетске самосталности.

Сијарто напомиње да Брисел седмично расправља о начинима како да се Мађарској и земљама у окружењу наметне забрана руске нуклеарне индустрије. То би, каже он, угрозило националну безбедност Мађарске и њене економске интересе.

„Јасно смо дали до знања да ћемо ставити вето на све санкције усмерене на нуклеарну сарадњу са Русијом. Свиђало се то нама или не, морамо признати да без руских извора Мађарска не би имала стабилно снабдевање енергијом. Доградња нуклеарке у Пакшу ће омогућити да 70 одсто потрошње електричне енергије у земљи буде произведено из нуклеарне енергије”, рекао је Сијарто у интервјуу руској агенцији Тас.

Изнео је податак да ће проширење „Пакша” смањити увоз природног гаса за три до три и по милијарде кубних метара годишње, што ће земљу учинити много мање изложеном нестабилним приликама на међународном енергетском тржишту. Поред тога, смањиће се и емисија угљен-диоксида за око 17 милиона тона, што ће значајно допринети заштити животне средине.

Четири садашња блока нуклеарне електране „Пакш”, изграђена средином осамдесетих година, имају капацитет од 506 до 509 мегавата. Њихов тада предвиђени тридесетогодишњи животни век продужен је недавно за двадесет година, тако да ће бити у функцији до 2032, односно 2037. године. Када нови блокови у „Пакшу” буду завршени, они ће са већ постојећим радити паралелно двадесетак наредних година. У влади очекују да ће у том периоду земља моћи у потпуности да задовољи своје потребе за електричном енергијом „безугљичног извора”.

Под зеленом енергијом на коју рачунају у будућности мађарски функционери, како често напомињу, подразумевају обновљиву и нуклеарну енергију. Подсећају и да је и ЕУ/ прогласила нуклеарке изворима зелене енергије, јер њихово деловање не укључује емисије гасова и не производи ефекат стаклене баште.

Генерални директор мађарске нуклеарке Петер Јанош Хорват каже да је наставак рада ове централе оправдан све већом потражњом за електричном енергијом. Наводи и податак да је потрошња струје из увоза у Мађарској ове године порасла на преко 3.000 мегавата. Како је рекао, очекује се да ће мађарска потрошња електричне енергије порасти за један и по пут до 2030. године. Министар енергетике Чаба Лантош је на енергетском форуму у Кишварди рекао да Мађарска, осим на нуклеарну електрану, рачуна и на проширење постојећих и изградњу планираних соларних паркова, чиме би у блиској будућности могла да извози струју. Тренутно се из увоза набавља четвртина укупно потребне електричне енергије.