Cena kvadrata u regionu pada, Beograd se ne predaje

Aktuelna svetska finansijska kriza je zaustavila vrtoglavi rast cena nekretnina u Beogradu. One ipak neće dramatično pasti kao što se to dogodili u Severnoj Americi i delu Evrope, već samo za nekih pet do deset odsto i to tek za oko godinu dana. Procenjuje se da će u narednom periodu potražnja možda pasti, ali takođe i ponuda, tako da tržište neće pretrpeti neke velike potrese.

Prodaja je trenutno stala, ali cene ne padaju, tvrdi Tomislav Sekulović, predsednik Udruženja posrednika u prometu nekretnina. Sve dok se pet kupaca bori za jedan stan, kaže on, ne postoji šansa da kvadrati u glavnom gradu pojeftine. Tek kada rezultat bude 2:1, može se očekivati pad cena.

I Aleksandra Kon, suvlasnica agencije „Alka” primećuje da se tržište primirilo. Kupci, ali i prodavci osluškuju i čekaju šta će da se desi.

– Cene miruju, jer se efekti finansijske krize kod nas još ne osećaju i ne verujem da će nas dotaći u meri koja bi uzburkala tržište nekretnina. Istina, zajmovi su poskupeli i manje ljudi će moći da se zadužuje kod banaka. Ali kreditni kupci uglavnom pazare stanove u vrednosti do 110.000 evra pa će se možda u jednom trenutku na tržištu pojaviti višak stanova manje kvadrature. To je ipak nedovoljno da poremeti tržište i ne verujem da će prodavci snižavati cene – kaže Kon.

Zatišje sa tržišta se preselilo i u banke. U poslednje dve nedelje primećeno je nešto manje interesovanje za stambene kredite, pogotovo što su ukinute pozajmice u „švajcarcima”, koje su važile za najpovoljnije. Jedino u bankama koje odobravaju pozajmice sa fiksnom kamatnom stopom nema nikakvih promena – interesovanje je isto kao i ranije.

Naše tržište nekretnina je specifično, kaže Saša Đogović, saradnik Instituta za tržišna ispitivanja. Ono je usko, loše regulisano, pa samim tim i nepredvidivo. Ponuda je dosta slaba i zato ne bi trebalo očekivati osetno smanjenje vrednosti nekretnina bar u narednih godinu dana. Ali posledice krize, dodaje Đogović, sigurno će se osetiti.

Specifičnost beogradskog tržišta nekretnina upravo ilustruje podatak međunarodne agencije „Kolijers” prema kome je u poslednje vreme čak zabeležen povećan promet. Strah od varljive berze i loše iskustvo sa bankama iz prethodne decenije tome su najviše kumovali. Građani su procenili da će najmanje gubitke pretrpeti ulaganjem u nekretnine, objašnjava Jovica Jakovac, direktor „Kolijersa” u Beogradu.

On smatra da se cene stanova neće menjati, a eventualnom padu od najviše deset odsto se nada za devet meseci. To predviđanje se prvenstveno odnosi na lošije nekretnine i rubna naselja, dok u Novom Beogradu očekuje dalji rast cena kvadrata.

– Činjenica je da će zajmovi kod banaka biti skuplji i da će manji broj ljudi putem kredita dolaziti do stana. Prema našim istraživanja, 50 odsto nekretnina se do sada kupovalo na kredit. Beogradu je u narednih pet godina potrebno oko 100.000 stanova, ali će se manje graditi jer će investitori zbog krize teže dolaziti do novca. Tako da odnos ponude i tražnje neće pretrpeti neke veće promene – kaže Jakovac.

Siniša Nikolić, bivši direktor Direkcije za građevinsko zemljište i konsultant za strana ulaganja, smatra da će se posledice finansijske krize prvenstveno odraziti na izgradnju komercijalnog i poslovnog prostora, mada će i stanogradnja trpeti posledice. Izgradnja će neminovno stagnirati, kaže on, i zato predlaže da grad na neki način subvencioniše investitore i podstakne građevinarstvo.

– Trebalo bi umanjiti nadoknadu za uređenje građevinskog zemljišta, budući da je to jedna od najkrupnijih stavki za investitore ili im omogućiti grejs period otplate na jednu do dve godine – smatra Nikolić.

Aleksandra Kon, pak, tvrdi da kod nas iza relativno malog broja investitora stoje banke, pa oni krizu neće ni osetiti. Poznato je da se u Beogradu zgrade uglavnom zidaju od novca budućih vlasnika stanova, jer se stanovi prodaju pre nego što ašov bude zaboden na gradilištu.