Lejbmanovo proročanstvo

Podgorica – Nakon što je pre dve godine tržište nekretnina u Crnoj Gori doživelo pravi bum, ove godine, a naročito nakon rasplamsavanja globalne finansijske krize, sve više se beleži pad cena i broja transakcija.

U agencijama koje se bave kupoprodajom nekretnina saznali smo da je posao značajno opao, „a treba očekivati da se ovakav trend nastavi i u dogledno vreme”. Neki od njih tvrde i da „više nema bogatih Rusa koji su kupovali sve, pa čak i čitava sela”, te da upravo Rusi sada kontrolišu ovaj posao, preprodajući između sebe nekretnine koje su kupljene od ovdašnjeg stanovništva.

Ovakve reči agenti potkrepljuju podatkom prema kome kvadratni metar stana u novogradnji u Podgorici sada košta oko 2.000 evra, što je, kako kažu, upola manje nego lane. I dalje su najtraženiji, pa i najskuplji stanovi do 65 kvadrata, sa balkonom, grejanjem na drva, pri čemu je važno i da nisu iznad šestog sprata.
Jedan od vlasnika agencije za promet nekretnina kazao nam je da je poslednjih meseci minula i kupoprodajna groznica u Budvi, gde se do sada „kupovalo sve”, ali da ne može prognozirati dalji razvoj situacije, „u prvom redu zbog pada cena u okruženju”.

Zvanični podaci Opštine Budva o naplati poreza na promet nepokretnosti pokazuju da je u prvih sedam meseci prodato nekretnina u vrednosti od 350 miliona evra, čime je, kako saopštavaju iz lokalne uprave, skoro premašen plan za ovu godinu.

Poznavaoci prilika na budvanskom tržištu stanova i placeva tvrde da još nije rasprodato sve u ovom gradu, odnosno da su ostale upravo najatraktivnije lokacije, potkrepljujući to tvrdnjom da na useljenje čeka oko 40 novih zgrada sa 2.000 stanova.

Veliko talasanje u javnosti, ali i među brokerima, izazvala je nedavna izjava direktora „Miraks Balkana” Vječeslava Lejbmana, koji je rekao da se situacija na tržištu nekretnina pogoršala, upozorivši na previsoke cene zemljišta.

„Predviđam ozbiljnu krizu na tržištu prodaje zemlje u Crnoj Gori u oktobru i novembru. Onima koji bi prodavali zemlju predlažem da u te poslove ulaze sa investitorom, gde bi oni ulagali zemlju, a investitor novac i projekat. Smatram da će cena zemlje da pada i da se neće tako brzo desiti povratak na stare cene”, rekao je Lejbman.

Kvadrat stana u Budvi dostizao je i cenu između 3.500 i 7.000 evra, a posebno su bile visoke cene kuća i stanova u elitnim zonama Svetog Stefana i Miločera, gde su stranci plaćali i po 10.000 evra za kvadrat.

Zvanični podaci govore da je kriza naročito nastupila u bokokotorskom zalivu, gde je prodaja gotovo zamrla. Iako je prošle godine na Kotorskoj rivijeri prodato nekretnina u vrednosti 230 miliona evra, podaci lokalne uprave Kotora govore da je ove godine od prodaje nekretnina oporezovano 48 miliona evra.

Da su cene nekretnina u gotovo celoj Crnoj Gori prenaduvane potvrđuju i analize centralnih finansijskih institucija, koje smatraju da „cene apsolutno nisu realne”, pogotovo ako se porede sa onim u okruženju, pa čak i u zapadnoj Evropi.

U Centralnoj banci Crne Gore tvrde da su se posledice svetske krize odrazile i na ovu zemlju „prvenstveno kroz smanjenje likvidnosti banaka, povećanje kamatnih stopa i usporavanje davanja kredita, posebno dugoročnih”.

Predsednik Saveta ove centralne finansijske institucije u Crnoj Gori Ljubiša Krgović novinarima je saopštio da su banke zaustavile davanje stambenih kredita, ali „da je to je trenutna situacija”.