Žilnikovi gastarbajteri na bijenalu

Od našeg specijalnog izveštača

Venecija – I pre zvaničnog otvaranja Paviljona Srbije na venecijanskom bijenalu, koje je zakazano za danas u podne, interesovanje za našu izložbu je veliko. Unutra je gužva, atraktivna postavka privlači publiku, čak je u jednom trenutku bilo predloga da posetioci ulaze u manjim grupama. Na „Kolonijalnoj izložbi” Aleksandra Denića

klima-uređaj neprestano radi, džuboks po izboru publike nudi hitove Tota Kutunja „Insieme” iz 1992, Kraftverka, Roksi mjuzik, REM...

– Sve je pravljeno ručno, nisu korišćeni gotovi predmeti.

Tako je napravljen i foto-automat, prilagođen konceptu – robna marka Evropa, pa iz njega ne izlaze fotografije. Jer tu ljudi nisu bitni, već samo novac – kaže Aleksandar Denić vodeći nas kroz izložbu.

– Juče smo imali posetu najvećeg kustosa Hansa Ulriha, što mislim da je presedan i da on nikada ranije nije ušao u srpski paviljon. Uputio je iskrene komplimente. I već smo preksinoć ušli na listu paviljona koji moraju da se vide – ističe Denić.

Pored nacionalnih selekcija na bijenalu, kustos ove manifestacije Adrijano Pedrosa načinio je i svoj izbor umetnika po pozivu koji se predstavljaju u Centralnom paviljonu u Đardinima, kao i u velikom nekadašnjem lučkom skladištu Arsenali. Kao da malo ispod radara prolazi činjenica da je na izložbu u Arsenalima pozvan i naš proslavljeni filmski autor Želimir Žilnik!

Njegov kratki, devetominutni film „Inventar” deo je monumentalne video-instalacije „Arhiv neposlušnih”.

Film je nastao 1975. godine u Minhenu, a akteri su stanari jedne zgrade koji u Žilnikovu kameru govore zašto su došli u Nemačku i šta tu rade.

– To nije film iz Jugoslavije, jer sam Jugoslaviju morao da napustim 1972. godine, kada je vladala kampanja protiv crnog talasa i onda sam pomislio zašto i ja ne bih otišao u Nemačku da radim gde je već bilo 600.000 naših radnika. Tamo sam sreo svoje kolege Vernera Hercoga, Fasbindera, pa se ispostavilo da su naši filmovi tamo bili hit! I ja sam u Nemačkoj uradio osam kratkometražnih filmova. Ideja za ovaj film je bila jednostavna. Moji motivi su bili ne samo da snimam film nego da naučim nešto o životu gastarbajtera. To je bila neka vrsta vizitkarte kako se ljudi snalaze, gde nalaze posao... To su stanari zgrade i svako govori zašto je tu – objašnjava Žilnik u kratkom razgovoru za „Politiku”.

Pre nekoliko godina turska umetnica Pinar Ogrenci tražila je dozvolu od Žilnika da i ona snimi rimejk njegovog „Inventara” i on se emituje takođe u okviru ove instalacije. Njen film zove se „Inventory 2021”. Snimljen je u Kemnicu, gradu nekadašnje Istočne Nemačke, koji je danas naseljen mnoštvom migranata.

Ova dva filma u paketu u poslednje dve godine emitovana su u desetinama gradova u Nemačkoj i šire u Evropi, a Žilnikov film otkupljen je za muzejske kolekcije u Frankfurtu i u Beču.