Жилникови гастарбајтери на бијеналу

Од нашег специјалног извештача

Венеција – И пре званичног отварања Павиљона Србије на венецијанском бијеналу, које је заказано за данас у подне, интересовање за нашу изложбу је велико. Унутра је гужва, атрактивна поставка привлачи публику, чак је у једном тренутку било предлога да посетиоци улазе у мањим групама. На „Колонијалној изложби” Александра Денића

клима-уређај непрестано ради, џубокс по избору публике нуди хитове Тота Кутуња „Insieme” из 1992, Крафтверка, Рокси мјузик, РЕМ...

– Све је прављено ручно, нису коришћени готови предмети.

Тако је направљен и фото-аутомат, прилагођен концепту – робна марка Европа, па из њега не излазе фотографије. Јер ту људи нису битни, већ само новац – каже Александар Денић водећи нас кроз изложбу.

– Јуче смо имали посету највећег кустоса Ханса Улриха, што мислим да је преседан и да он никада раније није ушао у српски павиљон. Упутио је искрене комплименте. И већ смо прексиноћ ушли на листу павиљона који морају да се виде – истиче Денић.

Поред националних селекција на бијеналу, кустос ове манифестације Адријано Педроса начинио је и свој избор уметника по позиву који се представљају у Централном павиљону у Ђардинима, као и у великом некадашњем лучком складишту Арсенали. Као да мало испод радара пролази чињеница да је на изложбу у Арсеналима позван и наш прослављени филмски аутор Желимир Жилник!

Његов кратки, деветоминутни филм „Инвентар” део је монументалне видео-инсталације „Архив непослушних”.

Филм је настао 1975. године у Минхену, а актери су станари једне зграде који у Жилникову камеру говоре зашто су дошли у Немачку и шта ту раде.

– То није филм из Југославије, јер сам Југославију морао да напустим 1972. године, када је владала кампања против црног таласа и онда сам помислио зашто и ја не бих отишао у Немачку да радим где је већ било 600.000 наших радника. Тамо сам срео своје колеге Вернера Херцога, Фасбиндера, па се испоставило да су наши филмови тамо били хит! И ја сам у Немачкој урадио осам краткометражних филмова. Идеја за овај филм је била једноставна. Моји мотиви су били не само да снимам филм него да научим нешто о животу гастарбајтера. То је била нека врста визиткарте како се људи сналазе, где налазе посао... То су станари зграде и свако говори зашто је ту – објашњава Жилник у кратком разговору за „Политику”.

Пре неколико година турска уметница Пинар Огренци тражила је дозволу од Жилника да и она сними римејк његовог „Инвентара” и он се емитује такође у оквиру ове инсталације. Њен филм зове се „Inventory 2021”. Снимљен је у Кемницу, граду некадашње Источне Немачке, који је данас насељен мноштвом миграната.

Ова два филма у пакету у последње две године емитована су у десетинама градова у Немачкој и шире у Европи, а Жилников филм откупљен је за музејске колекције у Франкфурту и у Бечу.