Uz pesmu je i lepo lepše

Sećam se divnih trenutaka u Vrnjačkoj Banji pre 50 i na Kopaoniku pre 40 godina. Vrnjačka Banja je najlepša tokom lepih sunčanih prolećnih dana, kada na sve strane cvetni aranžmani, negovano žbunje, olistale krošnje raznolikog drveća privlače pažnju brojnih ushićenih šetača. Nastavljajući tim stazama zdravlja jedna od šetnji vodila je uzbrdo ka zgradi gimnazije, koja je tada bila zajednička Vrnjčanima i Trsteničanima. Začu se zvono, đaci žurno stigoše u suncem obasjano travnato dvorište. Izdvoji se grupa desetak momaka, sedoše ukrug i složno zapevaše zavičajnu pesmu „Oj, Moravo, oj, Moravo...”. Za koji tren pridružiše se i neki drugi. Prolaznici zastadoše zatečeni lepotom prizora, neki tiho zapevaše i veselo nastaviše svoju šetnju, koju dugovečni i danas pamte.

April na prisojnim (toplijim, uglavnom južnim) ski-stazama turističkog centra Kopaonik omogućuje skijašima u jutarnjim satima pogodnu podlogu za sigurno skijanje. Kako vreme odmiče, a sunčev upadni ugao biva sve veći, tako raskvašena snežna podloga onemogućuje bezbedno upravljanje skijama, te zbog tih opasnih uslova i mogućih povreda žičare prekidaju rad na nekoliko sati dok ne postane svežije i staze se ne poravnaju. Pred pauzu ugrabih na međustanici poslednju vožnju nekadašnjom sporom jednosedežnicom. Obasjan suncem, okružen tišinom, uživao sam gledajući prelepe okolne smreke. No, nisam bio samo ja zatečen lepotom prizora, skijaš s obližnje korpe te stare spore žičare iznenada započe mini-koncert. Začu se divan školovan glas i prelepa pesma „O, sole mio”. Ni danas ne bledi sećanje na taj nezaboravni doživljaj.

Budimir Zečević,
Novi Beograd