Уз песму је и лепо лепше

Сећам се дивних тренутака у Врњачкој Бањи пре 50 и на Копаонику пре 40 година. Врњачка Бања је најлепша током лепих сунчаних пролећних дана, када на све стране цветни аранжмани, неговано жбуње, олистале крошње разноликог дрвећа привлаче пажњу бројних усхићених шетача. Настављајући тим стазама здравља једна од шетњи водила је узбрдо ка згради гимназије, која је тада била заједничка Врњчанима и Трстеничанима. Зачу се звоно, ђаци журно стигоше у сунцем обасјано травнато двориште. Издвоји се група десетак момака, седоше укруг и сложно запеваше завичајну песму „Ој, Мораво, ој, Мораво...”. За који трен придружише се и неки други. Пролазници застадоше затечени лепотом призора, неки тихо запеваше и весело наставише своју шетњу, коју дуговечни и данас памте.

Април на присојним (топлијим, углавном јужним) ски-стазама туристичког центра Копаоник омогућује скијашима у јутарњим сатима погодну подлогу за сигурно скијање. Како време одмиче, а сунчев упадни угао бива све већи, тако расквашена снежна подлога онемогућује безбедно управљање скијама, те због тих опасних услова и могућих повреда жичаре прекидају рад на неколико сати док не постане свежије и стазе се не поравнају. Пред паузу уграбих на међустаници последњу вожњу некадашњом спором једноседежницом. Обасјан сунцем, окружен тишином, уживао сам гледајући прелепе околне смреке. Но, нисам био само ја затечен лепотом призора, скијаш с оближње корпе те старе споре жичаре изненада започе мини-концерт. Зачу се диван школован глас и прелепа песма „О, соле мио”. Ни данас не бледи сећање на тај незаборавни доживљај.

Будимир Зечевић,
Нови Београд