Mat popa Laze

U rubrici Pogledi 11. aprila objavljen je lep tekst reditelja Milana Šarca o nekadašnjem predsedniku Beograda Branku Pešiću pod naslovom „Gradonačelnik koga su voleli”.

Napisao je, između ostalog: „Svake nedelje je dolazio kod svog kuma Mileta Obreškog (u Batajnicu) gde se skupljalo društvo njegovih prijatelja: Bata Batus, drug Milovana Đilasa i čika Laza Čavić, sveštenik, omiljen u to vreme”. Autor članka je napravio grešku u prezimenu Bate Batusa, koji se zvao Ilija Batos i koga su drugari zvali Bata. Bio je profesor književnosti, direktor OŠ „Nikola Grulović” u Novoj Pazovi, a kasnije ekonomske škole u Staroj Pazovi.

Što se tiče sveštenika Laze Čavića, on je bio posebno popularan među šahistima. Bio je osnivač batajničkog BŠK, igrao je za ekipu BŠK, pored svojih sinova Veljka i Vladimira, bio je čak i prvak Batajnice 1954. godine. O njemu je ostalo zabeleženo puno zanimljivih i duhovitih anegdota u monografijama „BŠK Batajnica 1953–2003” Save Bačvanina i „Šah u Novoj Pazovi” Jovana Vukovića, gde je zapisana sledeća anegdota:

Godine 1960. odigran je prijateljski meč između klubova ova dva mesta. Pop Lazar Čavić imao je za protivnika studenta prava Slavka Vujičića, pričljivog i visprenog šahistu. Vujičić je stekao inicijativu i povremeno zadirkivao popa Lazu rečima: „Aleluja, aleluja, pope Lazo”. U zapetljanoj poziciji u jednom trenutku pop Laza velikodušno žrtvuje kraljicu, a Slavko je brzopleto „pojede”, rekavši: „Bismalah, pope, i Bože pomozi” (u ime Božje). Pop Laza smireno povuče potez skakačem i matira Slavka, uz napomenu, umesto „mat”: „Amin, sinko”. Uz kikot okupljenih, Slavko je zanemeo i pocrveneo, ostavši bez reči.

Jovan Vuković,

Nova Pazova