Мат попа Лазе

У рубрици Погледи 11. априла објављен је леп текст редитеља Милана Шарца о некадашњем председнику Београда Бранку Пешићу под насловом „Градоначелник кога су волели”.

Написао је, између осталог: „Сваке недеље је долазио код свог кума Милета Обрешког (у Батајницу) где се скупљало друштво његових пријатеља: Бата Батус, друг Милована Ђиласа и чика Лаза Чавић, свештеник, омиљен у то време”. Аутор чланка је направио грешку у презимену Бате Батуса, који се звао Илија Батос и кога су другари звали Бата. Био је професор књижевности, директор ОШ „Никола Груловић” у Новој Пазови, а касније економске школе у Старој Пазови.

Што се тиче свештеника Лазе Чавића, он је био посебно популаран међу шахистима. Био је оснивач батајничког БШК, играо је за екипу БШК, поред својих синова Вељка и Владимира, био је чак и првак Батајнице 1954. године. О њему је остало забележено пуно занимљивих и духовитих анегдота у монографијама „БШК Батајница 1953–2003” Саве Бачванина и „Шах у Новој Пазови” Јована Вуковића, где је записана следећа анегдота:

Године 1960. одигран је пријатељски меч између клубова ова два места. Поп Лазар Чавић имао је за противника студента права Славка Вујичића, причљивог и виспреног шахисту. Вујичић је стекао иницијативу и повремено задиркивао попа Лазу речима: „Алелуја, алелуја, попе Лазо”. У запетљаној позицији у једном тренутку поп Лаза великодушно жртвује краљицу, а Славко је брзоплето „поједе”, рекавши: „Бисмалах, попе, и Боже помози” (у име Божје). Поп Лаза смирено повуче потез скакачем и матира Славка, уз напомену, уместо „мат”: „Амин, синко”. Уз кикот окупљених, Славко је занемео и поцрвенео, оставши без речи.

Јован Вуковић,

Нова Пазова