Trilogija Ivana Ivanjija

Izdavačka kuća „Stubovi kulture”, koja ove godine proslavlja petnaest godina od osnivanja, objavila je pred Beogradski sajam knjiga nekoliko zanimljivih naslova. Tu je, pre svega, novi roman Davida Albaharija „Brat”. Albahari se još jednom pokazuje kao autor čija poetika nikada ne miruje. Zadržavajući osnovne crte modela pripovedanja kakav je koristio u svom prethodnom romanu, u novom romanu autor istražuje ponore žuđene porodične bliskosti i nepremostive tesnace razdvojenosti deleći priču na dva dela, pripovedajući u dve brzine, sagledavajući svoje junake iz dve perspektive, svrhovito protivstavljajući jednu drugoj i mešajući psihologiju nedostajuće porodične intime sa psihozama usamljeničkog prekopavanja sopstvenih neusklađenosti.

(/slika2)Ivan Ivanji je objavio trilogiju „Dioklecijan”, „Konstantin” i „Julijan”. Žanr u kojem se Ivanji ističe kao nesumnjiv majstor, ujedno i žanr prilično redak u našoj savremenoj književnosti, jeste žanr istorijskog romana. Svoju trilogiju o carevima Rima koji su potekli sa naših prostora Ivan Ivanji započeo je još sedamdesetih godina dvadesetog veka, romanima o Konstantinu i Dioklecijanu, a sada je zaokružuje romanom o Julijanu, poslednjem rimskom caru koji je pokušao da se suprotstavi hrišćanstvu i vrati imperiju na prethodni religijski sistem mnogoboštva.

Novim romanom „Dnevnik ljudoždera” Nemanja Rotar čini odmak od svog dosadašnjeg proznog stvaralaštva i osvaja prostore citatnosti i intertekstualnosti, definisane pripovednim glasom jednog ljutitog, besnog nezadovoljnika čija se pozicija može porediti sa onom u kojoj se nalazio pripovedač „Zabeleški iz podzemlja”.

Knjiga Predraga Kočovića „Sport” virtuozno je napisan višeglasni roman u kojem se prepliću intimne priče likova sa političkom i istorijskom težinom naše savremenosti. Roman o nepriličnim ljubavima, bekstvima i lažima, a iznad svega roman o važnosti i značaju odgovornosti pojedinca za ono što čini ili bira da ne učini.

(/slika3)Vlaho Bogišić je autor romana „Nekrolog za M.”. Ovo je prvi roman poznatog esejiste, leksikografa i majstora književnih veština.  Epohe i destinacije autor slaže u vrtloge kojima se suvereno kreće, očaravajući čitaoca na svakom zavoju svoje priče.

Roman „Vrt ljubavi” Saše Obradovića zasniva se na dva plana i dva vremenska razdoblja, čime autor sebi otvara priliku za tematsku raznovrsnost, za ispoljavanje eruditizma u rekreiranju epohe kakvo je svojstveno i potrebno istorijskom romanu, ali i za naporedno postavljanje, sagledavanje i analizu nekih psiholoških odnosa koji očigledno pretrajavaju u vremenu i karakterišu ljudsku vrstu uvek i svuda.

Pažnju čitalaca će privući i nova knjiga političkih eseja Slobodana Vučetića „Iskušenja obnovljene državnosti”. Vrstan analitičar društvenih zbivanja, Vučetić je u poslednje četiri godine pravovremeno reagovao na aktuelne promene i probleme u državi i društvu. U ove četiri godine i država i društvo su doživeli radikalne promene (nekoliko ciklusa izborâ, tri Vlade, promena Ustava, državna samostalnost Srbije, proglašenje nezavisnosti Kosova), ali je i autor menjao svoj status: od pozicije predsednika Ustavnog suda (do oktobra 2006) do nezavisnog komentatora. Autor u predgovoružali što su skoro svi tekstovi koji su u ove četiri godine nastajali kao problemski, ali i kao dnevni, skoro bez izuzetka, samo dobijali a ne gubili na aktuelnosti. 

Z. R.