Трилогија Ивана Ивањија

Издавачка кућа „Стубови културе”, која ове године прославља петнаест година од оснивања, објавила је пред Београдски сајам књига неколико занимљивих наслова. Ту је, пре свега, нови роман Давида Албахарија „Брат”. Албахари се још једном показује као аутор чија поетика никада не мирује. Задржавајући основне црте модела приповедања какав је користио у свом претходном роману, у новом роману аутор истражује поноре жуђене породичне блискости и непремостиве теснаце раздвојености делећи причу на два дела, приповедајући у две брзине, сагледавајући своје јунаке из две перспективе, сврховито противстављајући једну другој и мешајући психологију недостајуће породичне интиме са психозама усамљеничког прекопавања сопствених неусклађености.

(/slika2)Иван Ивањи је објавио трилогију „Диоклецијан”, „Константин” и „Јулијан”. Жанр у којем се Ивањи истиче као несумњив мајстор, уједно и жанр прилично редак у нашој савременој књижевности, јесте жанр историјског романа. Своју трилогију о царевима Рима који су потекли са наших простора Иван Ивањи започео је још седамдесетих година двадесетог века, романима о Константину и Диоклецијану, а сада је заокружује романом о Јулијану, последњем римском цару који је покушао да се супротстави хришћанству и врати империју на претходни религијски систем многобоштва.

Новим романом „Дневник људождера” Немања Ротар чини одмак од свог досадашњег прозног стваралаштва и осваја просторе цитатности и интертекстуалности, дефинисане приповедним гласом једног љутитог, бесног незадовољника чија се позиција може поредити са оном у којој се налазио приповедач „Забелешки из подземља”.

Књига Предрага Кочовића „Спорт” виртуозно је написан вишегласни роман у којем се преплићу интимне приче ликова са политичком и историјском тежином наше савремености. Роман о неприличним љубавима, бекствима и лажима, а изнад свега роман о важности и значају одговорности појединца за оно што чини или бира да не учини.

(/slika3)Влахо Богишић је аутор романа „Некролог за М.”. Ово је први роман познатог есејисте, лексикографа и мајстора књижевних вештина.  Епохе и дестинације аутор слаже у вртлоге којима се суверено креће, очаравајући читаоца на сваком завоју своје приче.

Роман „Врт љубави” Саше Обрадовића заснива се на два плана и два временска раздобља, чиме аутор себи отвара прилику за тематску разноврсност, за испољавање ерудитизма у рекреирању епохе какво је својствено и потребно историјском роману, али и за напоредно постављање, сагледавање и анализу неких психолошких односа који очигледно претрајавају у времену и карактеришу људску врсту увек и свуда.

Пажњу читалаца ће привући и нова књига политичких есеја Слободана Вучетића „Искушења обновљене државности”. Врстан аналитичар друштвених збивања, Вучетић је у последње четири године правовремено реаговао на актуелне промене и проблеме у држави и друштву. У ове четири године и држава и друштво су доживели радикалне промене (неколико циклуса изборâ, три Владе, промена Устава, државна самосталност Србије, проглашење независности Косова), али је и аутор мењао свој статус: од позиције председника Уставног суда (до октобра 2006) до независног коментатора. Аутор у предговоружали што су скоро сви текстови који су у ове четири године настајали као проблемски, али и као дневни, скоро без изузетка, само добијали а не губили на актуелности. 

З. Р.