Rok heroji mnogih mladosti

Galerija „Dots” na Dorćolu i kreativno popodne posle brojnih poslovnih obaveza. Glas Lua Rida i „Perfect Day” u pozadini kao idealna zvučna kulisa za obilazak izložbe „Heroji” (Heroes) holandskog fotografa Hajsberta Hanekrofa i naše Goranke Matić. Savršen dan za nostalgično putovanje u sedamdesete i osamdesete godine prošlog veka i susret sa herojima mnogih mladosti. Sa (uglavnom) crno-belih fotografija posmatraju nas Dejvid Bouvi, Milan Mladenović, Mik Džeger, Idoli, Blondi, Marina Perazić, Pati Smit, Slađana Milošević... Pop i rok ikone jednog vremena ovekovečene u zenitu, na sceni i van nje. Umetnici veći od života, autentične zvezde neprolaznog sjaja.

Ipak, ova izložba nije samo prilika da se posredstvom snimaka sa koncerata, turneja ili i iz svakodnevnog života muzičara podsetimo jednog uzbudljivog doba. Ovo je i dobar povod da preispitamo fenomen rokenrol herojstva nekad i sad. Ne tako davno, rokenrol i fotografija bili su neraskidivo povezani. Zahvaljujući majstorstvu rok fotografa, muzičari i izvođači na sceni dobijali su onu posebnu auru koja je ih je,  uz ostale nezaobilazne elemente, pretvarala u harizmatične junake pojedinih epoha. Tako je Hanekrof u Holandiji sedamdesetih godina beležio trenutke sa koncerata i susreta sa novinarima, pratio umetnike po studijima i na turnejama, dok je Goranka Matić fotografisala muzičare s kojima se i družila i, praktično, bila deo iste scene. „Stilski i tehnološki, njihove fotografije odražavaju duh vremena”, objašnjava Sara Maričić, saradnica na izložbi.

Iz vizure nekoga ko stvarnost 2024. godine posmatra preko ekrana mobilnog telefona, ove fotografije imaju neprocenjivu vrednost. Ekskluzivne su ne samo zato što na njima vidimo Bouvija, Tinu Tarner, Vladu Divljana, Slađanu Milošević i mnoge druge kako osvajaju scenu (i srca publike), već i zato što prikazuju vreme u kome su samo veliki i talentovani fotografi mogli da se približe rok zvezdama i dokumentuju ono što će postati istorija pop kulture.

Uz najveće junake rokenrola, čini se, odrastala je pre svega generacija Bumera, čije stasavanje se poklopilo sa revolucijom na mnogim poljima, izazvanom pojavom Bitlsa, Stounsa, Dilana... Ovi heroji u kožnim jaknama i s gitarama pozivali su na pobunu i prkosili establišmentu. Bumerima, koji su odrastali u godinama posleratnog prosperiteta i konzumerizmu čije razmere se još nisu naslućivale, bili su potrebni junaci spremni da promene svet, koliko god to idealistički zvučalo. Generacija Iks poštovala je i rok heroje šezdesetih i sedamdesetih, ali i MTV zvezde, dok su već Milenijalci a pogotovo generacija Zed, svoje idole pronalazili u sferi televizije a pre svega novih medija.

Zato su izložbu „Heroji” posetile različite generacije koje su iz svojih vizura doživljavale ove upečatljive snimke. „Iznenađeni smo velikim interesovanjem”, kaže Sara Maričić i dodaje da čak i deca i mladi dolaze organizovano da vide izložbu. Ne bismo mogli da kažemo da se radi o nostalgiji za proživljenim ili pak nedoživljenim, već pre o potrebi da se makar na trenutak udahne jedan drugačiji vizuelni kod i oseti vreme tako različito od instagram stvarnosti.

A gde je rokenrol danas? Prisutan je, ali njegov uticaj nije onakav kakav je bio u vreme nastanka izloženih fotografija ili još ranije, šezdesetih, kada su ikone roka bile u prvim redovima protesta protiv ratova, društvene nejednakosti i nepravde. Rokeri su na sceni i van nje postavljali ključna društvena pitanja i bili uzori ne samo zbog muzičkog kvaliteta, već i društvenog angažmana. Oštrica bunta je otupela još kad su nekadašnji hipici i pankeri obukli japijevska odela, a muzika postala ozbiljan biznis u hiperpotrošačkom društvu. Ona je sad industrija, a u njoj nema mesta za prave buntovnike.

Savremena instant kultura takođe nije naklonjena onima čija dela postavljaju ozbiljna pitanja. Pored toga, sve je već viđeno, priče su davno ispričane ili reciklirane. „Svi mi možemo biti heroji makar na jedan dan”, pevao je nekad Bouvi i danas je, zaista, svako potencijalni heroj na sopstvenom Jutjub kanalu ili društvenim mrežama. Nikada nije bilo lakše snimiti, distribuirati i reklamirati sopstvenu muziku ili imati milionsku bazu internet obožavalaca, ali da li je to dovoljno da bi neko bio heroj čija muzika će biti vanvremenska?  Dok rok legende druge polovine dvadesetog veka „oživljavaju” kao hologrami, da li su novi rok heroji zapravo virtuelne megazvezde i vokaloidi poput Hatsune Miku?

U svetu koji se ubrzano menja, treba ponekad zastati i prisetiti se vremena kada je rokenrol bio na vrhuncu i heroja koji predstavljaju nezaobilazne odrednice u rok enciklopedijama i kulturi sećanja. Fotografije su tu da nas podsete, a heroji – bili oni iz mitologije, sa filmskog platna ili iz rokenrola – tu su da inspirišu, osvetle društvo i pokažu put.