Pijačna prodaja i preprodaja

Pijaca Zeleni venac, 12. april. Obično, kao i mnogi u ovo doba, kupujem prolećne proizvode. Po pravilu je to kod jedne prodavačice koja prodaje rotkvice. Uvek četiri veze za 100 dinara. Za nas penzionere to je najpovoljnije. Kad, danas istaknuta cena 50 dinara veza. Iznenađen, upitam je kako je to moguće kad svakog dana kod nje kupujem pod najpovoljnijim uslovima. Ne odgovara mi. Samo sleže ramenima i čeka narednu mušteriju. Slušam i njih – isto pitanje i isto sleganje ramenima. Odlazim tada kod jedne prodavačice za koju znam da je iz sela. Rotkvice – 50 dinara veza. Pitam je kako je moguće da su na celoj pijaci istaknute iste cene. Šapuće mi: „E, moj gospodine, ima na ovoj pijaci nekoliko prekupaca koji odrede cene i onoga ko to prekrši čekaju velike neprijatnosti, čak i fizičko nasilje. Evo, vidite ja skoro ništa nisam prodala, moram kući, sve će mi ovo uvenuti, ali ne smem da spustim cenu.” Umesto tri veze, kupim samo jednu.

Hajde da kupim jabuke. Divne, krupne greni smit (tako se zovu po ženi koja ih je kalemila). Molim vas dva kilograma. Nema prebiranja. Dobro. Kad pogledam – to nisu one izložene za prodaju, već iste te, ali sitne kao šljive. Naravno, nisam ih uzeo, a prodavac se nije uzbudio jer ja znam kakve su to jabuke i kakva je razlika u kvalitetu.

Penzioner sam. Proveo sam mnogo vremena u svetu. Kad nešto kupujem, ja znam da je to upravo ono što sam želeo. Kada će tako biti kod nas? Kada će prodavac da prodaje isti proizvod koji želim da kupim, a ne da mi podvaljuje?

A o vagama na pijaci neću ni da govorim.

Jovan Srnić,
penzioner, Beograd