Пијачна продаја и препродаја

Пијаца Зелени венац, 12. април. Обично, као и многи у ово доба, купујем пролећне производе. По правилу је то код једне продавачице која продаје ротквице. Увек четири везе за 100 динара. За нас пензионере то је најповољније. Кад, данас истакнута цена 50 динара веза. Изненађен, упитам је како је то могуће кад сваког дана код ње купујем под најповољнијим условима. Не одговара ми. Само слеже раменима и чека наредну муштерију. Слушам и њих – исто питање и исто слегање раменима. Одлазим тада код једне продавачице за коју знам да је из села. Ротквице – 50 динара веза. Питам је како је могуће да су на целој пијаци истакнуте исте цене. Шапуће ми: „Е, мој господине, има на овој пијаци неколико прекупаца који одреде цене и онога ко то прекрши чекају велике непријатности, чак и физичко насиље. Ево, видите ја скоро ништа нисам продала, морам кући, све ће ми ово увенути, али не смем да спустим цену.” Уместо три везе, купим само једну.

Хајде да купим јабуке. Дивне, крупне грени смит (тако се зову по жени која их је калемила). Молим вас два килограма. Нема пребирања. Добро. Кад погледам – то нису оне изложене за продају, већ исте те, али ситне као шљиве. Наравно, нисам их узео, а продавац се није узбудио јер ја знам какве су то јабуке и каква је разлика у квалитету.

Пензионер сам. Провео сам много времена у свету. Кад нешто купујем, ја знам да је то управо оно што сам желео. Када ће тако бити код нас? Када ће продавац да продаје исти производ који желим да купим, а не да ми подваљује?

А о вагама на пијаци нећу ни да говорим.

Јован Срнић,
пензионер, Београд